Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Probudio me je alarm koji sam sinoć namestio, a koji je Daria isključila čim se oglasio. Nastavljam da ležim mirno praveći se da i dalje spavam. Osetim njen dah na licu, a želju da otvorim oči i pogledam je sprečava druga nešto snažnija da vidim šta ima na umu.
Da, mogao sam pretpostaviti. Bila je jasna i sinoć, kao i svaki dan ranije - mi se međusobno iskorištavamo.
Ja dodajem da jebeno uživam dok me ona iskorištava.
Dok tako mirujem osećam njene glatke prste, svilenkasti dodir kojim kliza mojim stomakom, nežno... Izluđujuće sporo... Sve dok dlanom ne poklopi moj kurac, a na usne mi prošapuće: "Znam da si budan."
Usne mi se mehanički razvuku u osmeh, dok kapke i dalje držim spuštene.
Šaku jače sklopi oko moje kite i nekoliko puta klizne po čitavoj dužini. Od nadražaja koji prostruje mojom nutrinom prodahćem dok mi stomačni mišići zatitraju. Onog momenta kada me liši svog dodira, podižem kapke i gledam kako sa nas svlači tanki pokrivač. Dlan postavlja na moja prsa i potakne me da se prevrmem na leđa.
Blago razmaknutih nogu ležim i upijam njenu pojavu. Čupave, umršene kose i sa zavodljivim osmehom izgleda poput najveće fantazije. Smeška se dok me erotično, tako opijajuće gleda ispod dugih, tamnih trepavica. Opkorači me, kurac mi uzme u šaku i namešta na svoju pičkicu. Lagano se smešta na njega, klizeci sporo sve do kraja, te dok me ispod spuštenih trepavica promatra sporo uvija i meša guzom. Osećaj koji struji, koji me ispunjava dok uživam u njenoj mekoći i toploti je fascinantan. Opčinjavajući. Ubojit.
Dlanovima se oslanja na moje grudi, nokte zariva u kožu i sve jače počinje da se nabija na mene. Diktira tempo koji joj odgovara i ne prestaje... Gledam kako joj grudi poskajuju, kako se topi na meni. Svakim momentom glasnije dahće, pogled joj je sve mutniji dok se bori da kapke drži podignute.
U momentu kada dlanovima prigrabim njene bokove i odignem kukove hrleći, čini mi se, još duble u nju, zabacuje glavu u nazad, glasnije zaječi dok joj se pičkica stiska i treperi oko moje kite. Svršava glasno dok sada ja ne prekidam žustri tempo kojim prodirem u nju, sebično težeći ka svom vrhuncu.
U mojoj me nameri prekida, lagano me zaustavljajući. Naginje se napred spušta usne na moje i ljubi me dok silazi sa mene. Zatim me liši i usana da bi ih u sledećem momentu premestila na kurac. Primila ga je u usta. Bila je spora, surova... Nežna. Gledala me je odozdo u oči, dok ga je uzimala sve više, pohlepnije. Zatim samo glavić obuhvati usnama, lagano jezikom nastavi golicati, dok ostatak nastavi da masira rukom i da se poigrava sa mojim jajima. Dah mi je težak, srce sve glasnije dok mi kurac pulsirao.
"Daria..." Zarežim, zarivajući zube u usnu kada se ona samo divlje osmehne onim očima neukrotive mačke.
***
"Žuriš?" Upita kada izađem iz kupatila. Uzmem šolju iz koje se još uvek dimi i pođem prema terasi. Čujem njene korake kako me prate.
"Trebao bih", ali to ne radim... Rečenicu završim u sebi. Sednem, a ona se smesti pored mene, noge podigne na stolicu. Gleda me ozbiljno dok suptilno gricka usnu. Duboko uzdahne... "Šta te muči, Daria?" Upitam i spustim solju na ivicu stola. Jasno je kao dan da se nešto dogodilo i da joj ne da mira.
Darija podigne šolju do usana, više ne gleda u mene, već u kafu. Duva u tamnu tečnost dok pretpostavljam razmišlja o tome što je mori.
"Daria..." Pozovem je. "Šta ti je?" I, jedina reakcija koju dobijem od nje je još jedan uzdah. A onda nastavi još koji trenutak da grize unutrašnju stranu obraza.
"Jel moj otac upao u sranja zbog onih dokumenta koje sam ti dala?" Konačno izgovori, ali me i ne pogleda. Gleda dole, skriva pogled.
Trenutak mi treba samo da razmislim i povežem molbu za novi broj i naglu promenu. "Čula si se sa ocem?"
"Nemoj misliti da te krivim. Ja samo pitam... Samo želim da znam." Nastavi, pomalo smeteno. "Nisam. Samo jednom i tada mi je rekao da sam ostavila haos. Znaš li nešto o tome?" Konačno pogleda u moje oči.
"Ništa sa čim on ne može da se izbori, siguran sam." Kasno sam saznao da je i Todor Popovski uložio novac u zemlju koju sam ja preuzeo. Mada, i da sam tada znao ništa se drugačije odigralo ne bi.
"Dobro." Ustane i odšeta do ograde na koju se osloni i ćuti neko vreme, a kada se okrene pogleda me sa osmehom. Mene jebeno zbunjuje njeno ponašanje. "Desi se i ovako trenutak kada sam brižna ćerka. Na sreću brzo me prođe."
"Daria..." Htedoh joj nešto reći, ali me prekine tako što bez obaziranja nastavi da priča.
"Nije on loš otac, samo nije najbolji. Volim ga, istovremeno je i osoba sa kojom sam se najviše svađala. Baka kaže da je to je mu previše ličim. U svakom slučaju, i bili mi u svađi ili ne ja znam da mi on jedini na kraju ostaje. I, znam da bih ja za njega sve učinila. Volimo se na jedan čudan način. Ta ljubav je moja, ali je ni sama nikada nisam umela razumeti." Gledam je i razmišljam kako ja to ne mogu reći za svog oca. Ja za mog ne bih ni prstom mrdnuo jer mi ništa osim problema i lošim osećaja nije doneo.
"Mateo, jesi li siguran u to?"
"Mogu da proverim, u redu?"
"Bila bih ti zahvalna. I, kakvo god bilo saznanje, ništa među nama ne menja." Nasmejem se. Definitivno je najluđa žena koju sam uspoznao. I, čini mi se da će za mene uvek ostati zagonetka koju ću težiti da rešim.
"Ne menja." Ponovim i spustim šolju na sto te ustanem. "Šta danas imaš u planu?"
"Da vodim Piu na plažu. Naravno, ako nam Olivija dozvoli."
"Čekaj! Čujem dobro? Ti, Belisima, nečiju dozvolu trebaš?" Zakoluta onim zelenim očima, te se odvoji od ograde i krene prema meni.
"Ti imaš moju dozvolu da nas odvedeš negde na ručak, večeru na primer."
"Razumeo sam." A, onda jednostavno sledeće reči izlete iz mojih usta. "Olivija se smeje od onog dana kada te je upoznala." Moje je reči zbune na tren. Samo na jedan tren.
"Kad budeš spreman da pričaš, ja ću te saslušati." Propne se na prste i poljubi me. "Nego, ako ideš kući, mogu li sa tobom?" Da, nema auto. Javi mi se misao kako to moram promeniti.
"Ne idem, ali ćemo rešiti taj problem." Pogledam na ručni sat. "Kroz... Pola sata."
"Hvala. Unajnila sam auto ali sam ga vratila kada sam ovde našla smeštaj, onda sam koristila usluge taksija i autobusa. Praktičnije mi je."
"Nema na čemu, tu sam da izađem u susret... Na različite načine. " Nasmeje se. "Idem sad." Okrenem se i odem.
***
Dok se vozim ka firmi zovem Filipea kako bih konačno rešio sa njim jednom za svagda iznenadne posete. Ne želim ga na imanju, ne želim da uznemirava majku. Ne želim svog polubrata tamo. Naročito ne pored Darie. Ne želim da prljaju ono što se toliko trudim da ostane čisto. Netaknuto.
Filipe je svoje prilike prokockao. Davala mu je Olivija i previše. A, Hulio... On je sin kakvog Filipe želi. Ja nisam taj. Nikada neću biti jedan od njih.
"Nisam znao da treba da odem u drugi deo zemlje kako bi se ti odlučio da razgovaraš sa mnom." Odgovori mi kada mu kažem da treba da razgovaramo.
