Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Srećan rođendan, ljubavi." Mateove usne su na mojima, dok mi napuklim glasom čestita rođendan. Budna sam, ali oči ne otvaram već samo usne pomeram uz njegove.
Ljubi me nežno pomerajući usne po mojima, jezikom tek lagano pomiluje mi usne, dok mi blago hrapavim jagodicama sklanja kosu sa lica. Otvaram oči i susrećem njegove tamne kako me gledaju. Smeju se. Sijaju tamnim sjajem i plamte uvek istim žarom.
"Nazvao si me ljubavi... Ponovo." Milina se razliva mojom nutrinom dok mi njegovi prsti maze obraze a oči se utapaju u mojima.
"Došlo je prirodno..." Kaže i usne mi okrzne poljubcem, pa ponovi. "...ljubavi."
"Bianki?" Kroz osmeh ga pozovem, te podižem ruku do njegovog čela. "Da nemaš temperaturu? Probudio si se i naprasno pokazuješ znake romantike..." Pospano i tiho govorim.
"Zar je nisi tražila?" Upita me nasmejaonog lica, te se rukama oslanja sa obe strane mog tela. Gleda me u oči. "Danas ću malo kasniti... Ne ljutiš se?"
"Večeras ću ti dati da uđeš samo do pola, ne ljutiš se?" Odgovaram i nasmejem se oboje. Šalim se. To smo mi. Ne durim se za gluposti, niti on davi sa istima. "Ma, ne, kakva ljutnja." Dodajem tren kasnije i on spusti glavu i poljibi me na brzinu te skoči iz kreveta. "Idem da se istuširam, hoćeš da nam kuvaš kafu?"
"Samo ti nemoj..." Ne razumem kako čovek ne ume da skuva kafu. Ništa lakše na svetu... Njegova je ona od koje il se šlogiraš il trčiš u wc.
Mateo prvi ustaje i odlazi prema kupatilu, par minuta kasnije, kada začujem vodu kako udara u tuš kabini izvlačim se i sama iz postelje. Obručem prvu majicu koju nađem i bosa krenem prema kuhinji. Vezujem kosu dok hodam prema sudoperi. Nalivam vodu u džezvu i stavim na ringlu. Sve vreme se osvrćem oko sebe jer do mene dopiru neki čudni zvukovi - poput cvilenja i nekog lupkanja, udaranja...
Krenem prema terasi da proverim šta se događa i ugledam kutiju, pogled mi dok otvaram balkonska vrata beži uz pink kanap privezan za nju, sve dok ne ugledam tik uz strehu balon na kome je ispisano "happy birthday". Osmeh mi je već nacrtan na licu, a postaje širi kada shvatim šta se nalazi u kutiji.
Štene. Smeđe - beli psić koji grebe uz zid kutije. Lepo mu je unutra, ima i igračkicu. Već mi je u rukama. Gledam ga i nežno mu pričam.
Sednem pored kutije, šapućem psiću koji se mazi o moje prste. Krzno mu je meko, glatko... Pogled tako umiljat. Ja sam poput sladoleda na Suncu. Istopila sam se od miline, sreće... Obožavam tog čoveka.
"Daria?" Podignem glavu na Mateov glas. Unutra je još uvek. "Voda ti vri." Nastavlja.
Vreme je proletelo.
Ustanem, psića ne ispuštam iz ruku. Čim kročim u kuhinju susrećem Mateov pogled koji postaje iznenađen kada ugleda štene u mojim rukama. Njegovo pitanje opovrgne prvu pomisao da je ovo njegovo iznenađenje.
