Ουπς! Αυτή η εικόνα δεν ακολουθεί τους κανόνες περιεχομένου. Για να συνεχίσεις με την δημοσίευση, παρακαλώ αφαίρεσε την ή ανέβασε διαφορετική εικόνα.
Pere me opasan stid zbog moje reakcije dok odlazim sa Amalijom, ali za sve je kriv Mateo. Kog vraga je ćutao? Njemu je bilo zabavno? Ej, on se odavno nije tako zabavio!
Da li mu zaista zameram? Ne. Ne mogu kad bih isto uradila da sam na njegovom mestu.
Osećam kako vilica počne da mi drhti, zatim ramena. Zaustavljam napad smeha sve dok ne izađemo u hol koji je za nijansu mračniji od one svečane sale. Tada puknem. Savijam se i držim za stomak. Smejem se kao da sam poblesavila.
Pored sebe čujem Amaliju koja se smeje glasno, možda čak i glasnije od mene.
"Kakva šteta!" Kaže kroz smeh. "Bukvalno se ovako nisam razočarala godina u nazad." Nastavi kada se malo smirimo.
Života mi, ne znam koji je nama vrag. Ponašamo se čitavo veče kao pomahnitale.
"Ti nisi znala?" Pita me dok prstima briše uglove očiju. Odmahujem glavom pa se opet zamejem, ovog puta nemam napad smeha.
"Nee..."
"Kakav sam ja baksuz. Mislim da samo ja mogu da se napalim na tipa koji se pali na muškarce." Amelija ponovo prasne u smeh, ja joj se pridružim. "Smešno je i žalosno u isto vreme." Doda. "Idemo nas dve negde da se zabavimo zajedno?"
"Misliš sad?"
"Deda bi me se odrekao." Kaže i slegne ramenima. "Sutra uveče, ili neko drugo veče."
"Ja sam za." Tada razmenimo brojeve i vratimo se nazad u salu.
Amalija je nakon sat vremena otišla, ja sam ostala sama. Ponudila se da pre nego što ode sa mnom potraži Matea, ali sam odbila. Uputila sam se prema mestu gde sam ga videla, a onda mi je put prepreči ni manje ni više nego Mateov brat po ocu. Ljugavo mi se osmehnuo, odmerio me kao i one večeri.
Gotovo sam zaboravila na njega. Od te večeri ga nisam videla, niti ga je neko pominjao. Kao da ne postoji. Mateov otac nas je posetio pre dve nedelje. Mateo tada nije bio kod kuće, sad sam shvatila da mu ja to nisam ni pomenula. Smetnula sam to sa uma...
"Daria?" Izgovorio je moje ime, a očima kliznuo sa mojih očiju preko usana na dekolete, a istovremeno mu se glas produbio. Pored njega je bila žena koju nam je na onoj večeri predstavio kao verenicu. Da sam na njenom mestu među nogama ne bi mu nikada više visila... Niti bi uspravno imalo šta da stoji. Muški pokvarenjak!
"Zdravo, draga." Žena kojoj se ni imena ne sećam sada mi se sa osmehom i tepanjem obraća.
"Zdravo. Izvinite me..." Krenem mimo njih i onda me stisak na laktu zaustavi.
"Polako, nesuđena snajka." Pogledam ga, za par centimetra sam viša od njega. Moj pogled je ovog puta sa visoka kao one večeri njegov.
"Izvini?" Podignem obrvu, a on se odjednom šire osmehne.
