Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Izlupetala sam se jutros za dva života. Ni sada, pola dana kasnije mi nije jasno odakle mi je došla rečenica da se udajem. Ali, bila sam van sebe u trenutku kada je on meni rekao da se nije oženio. Šta? To je neki vid nagrade što sam mu se dala? Uh! Idiot. Ja sam još veći kad i nakon svega što mi je priredio volim podjednako.
Gluposti izrečene nakon rečenice da se ni ja neću udati prirodno su navirale. Uživala sam u provociranju.
Eh, Daria!
Sedim u dnu kreveta i rvem se sama sa sobom. Želim sve ponovo sa njim. Želim da čujem što je sve ono uradio. Da li je vredelo? I gde mu je sada gospođica Poznanica?
Ali ne želim da odem i da se nikada ne vratim.
Želim njega. Želim nas. To u dubini duše osećam.
Ali ne želim da oprostim... To moje misli vrte poput mantre.
"Sa njim si provela noć?" Amalija je ušla u spavaću sobu u kojoj sam ja spavala. U istoj sam bila i pre više od godine.
"Ja njemju ne umem da kažem ne kad mi seks predloži. Ma dovoljna je samo insinuacija i ja širim noge."
Amalija se zacereka. "Kakva si ti budala."
"On se nije oženio." Kažem joj.
"Hello!" Iritirano vikne i stane da maše kao da me pozdravlja.
"Ti si znala?"
"Nekoliko puta sam hrela da ti kažem ti si odbijala da slušaš. Onda sam odlučila da ćutim, rekoh možda tvoj sistem zaborava pali... Nikada nisam okusila ljubav poput vaše. Nisam bila kompetentna."
"Ja sam stvarno budala."
"Jesi. Al ja te svejedno volim." Sedne pored mene i zagrli me. "I ti mene voliš."
"To ja treba da ti kažem, ne sama da konstatuješ."
"Svejedno." Nasmejano mi odgovara. "Nego, došla sam po tebe da idemo na večeru. Mama insistira." Podigne ruke u znak predaje.
"Važi, samo da se istuširam i obučem..." Kažem i krenem prema kupatiu. Martina ne ne priznaje kao odgovor. I, baš ta njena osobina me je uzvukla u stanje koje sam zapala nakon Matea.
Kada izađem samo u donjem vešu zateknem Amaliju još uvek u sobi.
"Obuci tu haljinu. Sad ju je mama donela. Ima i za mene jednu." Pruži mi malu crnu haljinu. "Idem da ti donesem svoje salonke. Brljala sam ti po koferu, spakovan je kao za ekskurziju u trećem osnovne." Ode iz sobe. Pa, nije daleko od istine, ali namera mi nije bila zavoditi niti se provoditi kada ovde dođem. Došla sam u posetu Amaliji i njenoj mami...
Samo to?, savest mi postavlja pitanje koje ja ignorišem.
