Sedim u drugom redu pozorišta, moja ruka je na golom kolenu moje žene, dok su mi oči usmerene na scenu na kojoj svakog trenutka treba da se pojavi Pia. Čujem Dariu kako tiho razgovara sa starijom ženom koja sedi pored nje. Predstavila mi ju je kada smo se smestili, neka Žaklina Perović, njena profesorka sa fakulteta.
Misli mi putuju dalje od ovog mesta, lagano u prošlost.
Ko bi rekao da jedna žena može da promeni život iz korena, a da zapravo ništa ne učini. Jedino te zaljubi u sebe.
Stvori dom. Rodi decu. Nacrta ti osmeh na licu. Uhvati čvrsto za ruku. Utisne poljubac. Pokida ti svaki živac. Dovedete do ludačke košulje a onda svoju zavodljivo skine i stvori amneziju.
Stvori zavisnost.
I, fali ti njeno zvocanje.
Ni jedna kafa nije kao ona koju ti ona ujutru skuva. Ni jedan pogled nije savršen kao onaj preko njenog ramena.
"Mateo?" Lupi me po ruci i spuštam pogled na svoju šaku koja je visoko na njenom bedru. Dira tamo gde se njene čarape spajaju sa kožom. "Predstava je na sceni, nismo nas dvoje predstava." Prošišti na moje uho. Nevoljno sklonim ruku. Odlutao sam.
Ubrzo se Pia pojavi na sceni. Ponosam sam na nju. Nikada je do sada nisam gledao na sceni. Ovo joj nije prva predstava, ali je prva na koju me je pozvala. Otkazao sam sve obaveze i došao da je bodrim zajedno sa Dariom.
Pia radi na ostvarenju svog sna. U početku smo mislili da je to samo faza, ali ona se zaljubila u glumu. Tako da u porodici imam već dve školovane glumice.
Mrzeo sam Dariin posao. Znala je to. Znao sam i ja da neće prestati da snima samo jer ja ne želim da to radi. Lepo mi je objasnila, gledajući me poput nerazumnog deteta. To je njen posao, znao sam čime se bavi, oženio sam je kao glumicu i ostalo mi je da budem tih.
Kao i uvek, iznenadila me je.
Nakon Alesandrovog rođenja naprasno je odlučila da prestane sa glumom. Imala je novu ideju da otvori školu za talente - tim rečima mi je objasnila.
Može! Samo neka to ne podrazumeva ljubljene drugih muškaraca.
Nisam previše upućen u njen posao, moje je bilo samo da budem moralna i finansijska potpora.
Želela je da njena škola bude u Beogradu. Moje je bilo da poguram gde je zapinjalo, da pomažem gde skripi. Jer njena sreća je i moja.
Uz gromoglasan aplauz ispratimo odlazak glumaca sa scene. Pogledam u Dariu i ugledam golemi osmeh na njenom licu.
"Ja sam tako srećna. Ona je rođena za scenu. Alesio i Lucija ne pokazuju ni trunku zainteresovanosti za umetnost."
"Ništa lično, ali mene to raduje." Sada razumem Todora. Ali, ne bih ni ja mogao stati na put sreći svoje dece. Šta žele to će biti.
"Ja ti imam nešto reći posle." Kaže i okrene mi leđa. Klimam njenim leđima. Pozdravlja se sa još nekim ljudima a onda mi kaže da možemo ići.
"Pia?"
"Ide sa društvom da proslave uspešnu predstavu. Ima svoje društvo." Zakoluta očima.
I, ima dečka sa kojim se drži za ruku.
Skrenem misli, tačnije nateram sebe na to.
Kada izađemo na svež vazduh Daria me pogleda, pa počne.
"Idemo po decu, pa idemo na večeru, imaš vremena?"
"Kad nisam imao vremena za vas?"
"Samo pitam, da ne kažeš opet da sam diktator."
Nasmejem se.
Odemo po decu. I čim uđu u auto oni se posvađaju. Daria naravno drekne. Toliko su mi smešni, toliko su vezani jedno za drugo, opet se non stop svađaju, a ne daj bože da jedno od njih počnemo da grdimo, ovo drugo postaje gore od đavola.
Pre nekih mesec, dva igrali su se u dnevnom iako je Daria rekla da to nije mesto gde mogu da igraju odbojku. Alesandro je razbio vazu i Daria je, podrazumeva se, počela da viče. Lucija se isprsila ispred nje i rekla da joj ne dira brata da joj ona ne bi razbila drugu vazu.
Umalo se nisam ugušio od smeha. Oboje su bili dva dana kažnjeni a Daria je nakon toga sela pored mene i kroz suze rekla da je uspela kao majka.
Sednemo u naš porodično - omiljeni restoran i naručimo. Naša deca počinu nešto da pričaju. Već su se izmirili. Pogledam u Dariu.
"Nešto si htela da mi kažeš?" Pitam i ona mi se osmehne.
"Trudna si?"
"Jezik pregrizo." Kaže šokirano. Rekla mi je da bi ona rado imala još dece. Ali, da više ona neće biti trudna.
"Šta onda?" Sležem ramenima. Uzmem času i prinesem je usnama. Rakija klizne u moje usta kada ona kaže:
"Prihvatila sam ponudu da glumim u novom filmu." Zagrcnem se. Aleksandro skoči sa stolice i cereka se dok me udara po leđima. To je naučio od Todora.
On obožava Todora. Todor njega.
"Daria?" Kažem u neverici.
"Opusti se, dobro sam proučila scenario. Nema uznemirujućih scena." Namigne mi.
Koji je mene vrag naterao da sednem za šank pored te žene?
Ουπς! Αυτή η εικόνα δεν ακολουθεί τους κανόνες περιεχομένου. Για να συνεχίσεις με την δημοσίευση, παρακαλώ αφαίρεσε την ή ανέβασε διαφορετική εικόνα.
Hvala vam svima mnogo na druženju. Na čitanju. Komentarima.
Nadam se da ste se zabavili i da ste uživali na ovom putovanju.
