Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ti ovde živiš?" Pia je svoje tamne okice izbečila gledajući u kuću, zatim je pogledala u mene. Potvrdno klimnem te mi pogled poleti ka Šanu, Piinom psiću, koji vodi borbu sa mojom papučom. Automatski se pozdravljam sa njom i fokus vraćam nazad na Piu.
"Sama tu živiš?" Nastavi radoznalo da promatra okolinu.
"Sama." Njena mi šokiranost izaziva osmeh.
"Nije te strah?" Oči joj postaju okrugle kada ih nanovo ukrsti sa mojima, a kada nemo odmahnem glavom menjamo uloge. Ja sam ta iznenađena. Šokirana. "Pa logično da te nije strah kad ujak spava sa tobom."
Trepćem zbunjeno. Zar nismo tajna? Onda počinjem da se smejem i kroz smeh postavljam pitanje: "Odakle ti to?"
"Čula sam baku kada je rekla teta Đuliji. Moja baka te baš voli." Slegne nevino ramenima i onda pogledom potraži psa. "Šan! Bezobrazniče jedan, sada će nas oboje odavde oterati." Jurne do psa koji je ne doživljava, te mu otme moju papuču. Gledam u njih, dok procesuiram reči koje mi je Pia uputila.
Izgleda da smo tajna jedino u mojoj glavi.
"Izvini, Daria. Uništio ti je papuču." Podiže japanku dok Šan skakuće oko njenih nogu.
"Nema veze." Odsutno govorim. "Vrati mu, nek' se igra. Idemo mi unutra." Otključam i otvorim vrata, te skačem da mi se Pia pridruži te zajedno odemo u kuhinju. Bile smo na plaži, kupale smo se, sunčale i sada smo došle na hladnu limunadu. I, tako sam saznala da ipak Olivija zna za Matea i mene.
Dobro. Šta je tu je.
"Jel to tvoja kuća?" Pia me upita kada obiđe svaku prostoriju.
"Ne, samo sam unajmila da živim u njoj dok sam na odmoru."
"Šteta, baš je lepa. Kao iz jedne serije što gleda teta Đulija."
"Stvarno jeste..." Pružim joj čašu sa limunadom i onda izađemo na terasu gde ona nastavi da istražuje sada moj pribor za slikanje. Ja se vratim u kuću pustim muziku i izađem nazad.
Provedemo nas dve dobra dva sata, onu najveću vrućinu, tu na terasi. Ja dremam dok Pia pokušava da slika.
Dok je tako posmatram ne mogu da verujem da provodim vreme sa detetom i da sam time zadovoljna. Inače, nisam naročito oduševljena decom. To su mali smarači. Ne maštam o tome da ću jednog dana i ja imati jedno. Nisam sigurna ni da ih želim.
Baš iz tog razloga ja sam uvek oprezna. Ne bih da mi se omakne. Ne u današnje vreme. Ne, jer ne bih mogla da očistim plod koji bi se razvio u meni. Ne, jer to sebi nikada ne bih mogla da oprostim.
