Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Potaknut Darijinim rečima kao i njenim ponašanjem priznajem njoj, a kada te reči siđu sa mojih usana shvatam i sam da mi je stalo... I koliko.
Naglo i neočekivano je u meni pokrenula lavinu. Uzburkala mrtvo more.
"Jebiga, postala si mi bitna." Izgovaram tiho, popoput krivca. Na moje reči odmakne se od mene, usne blago opusti a oči joj pomiluje osmeh.
Gleda me tako par dugih trenutaka. Oči joj blistaju. A onda izgovori sasvim neočekivane reči. "Bianki, kad budeš želeo ja ću te saslušati. Ako budeš želeo. Možda ti bude lakše." Prstima mi klizne niz podlakticu i obuhvati šaku. "Hajmo unutra, poješće me komarci." Nasmejem se. Kao kontradiktorni ludak sam pored nje.
Odemo u kuću. Ja se uputim prema kupatilu pod izgovorom da se moram istuširati dok mi je plan da saberem misli koje kovitlaju poput uragana u mojoj glavi. Bezbroj njih totalno suprotnih. Izluđujuće su, a njen miris koji ispunjava kupatilo deluje na mene umirujuće. Poput umilih reči majke koja priča priču za laku noć.
Daria je krivac što ponovo osećam. Čaprkala je uporno po krasti koja je s vremenom pokrila ranu i sada kada ju je otkinula i pustila krv ponaša se kao ruka koji stiska ranu i zastavlja krvarenje. Svojim prisustvom umanjuje bol.
Dok mlaka voda kliza po mojoj koži razmišljam o njenom ulasku u moj život. Ožiljak na njenoj usni budio je u meni poriv da ubijem. Da skratim za glavu onog ko joj je to učinio, nisam video nju - meni do tada nepoznatu ženu, video sam bledo, unakaženo lice moje sestre. A odvažna žena drskog i zavodljivog pogleda budila je požudu i strast. Razum se tu petljao nije.
Tek kada miris citrusa osetim intenzivnije shvatim da koristim njen gel za tuširanje i to me nasmeje. Trljam telo i vraćam se nazad pod mlaz vode, koji je sada hladniji. Vrtim po mislima svaku sitnicu kojom mi se urezala u svaku poru. Jebena toplota mi struji telom dok mi ona lumpuje mislima.
Vrisak koji je usledio, zatim i tupi, glasan udarac zaledili su mi krv u žilama. Go, još uvek sapunjav istrčim iz kupatila i zatičem je kako gleda u razbijenu lampu.
"Dobro si?" Stanem i gledam je šarajući očima po njoj, proveravajaći da se nije povredila dok mi srce lamata u prsima.
Mršti se dok gleda u komade smeđeg porcelana. "Razbila sam lampu dok sam pokušavala da ubijem komarca..." Objasni mi i ne pogleda u mome pravcu. Stojim u istom mestu kao da su mi se stopala zalepila za pod. "Šteta, bila je baš lepa..." Napući usnice i iskrivi ih u iznerviranu grimasu.
"Jebala te lampa, kupiću ti ih deset. Srce mi je stalo!" Viknem i tek tada pogleda u mene. Vrisnula je kao da ju je neko napao. Zbuni se na sekund a onda prasne u smeh. Presavija se u struku i glasno se smeje, onako zatvorenih očiju i da joj se svi zubi vide.
"Šta si mislio? Da mene ubija komarac?" Pita me ne prestajući da se smeje.
"Darija, ništa tu nije smešno!" Koraknem ka njoj. Da, besan sam. Ona podigne dlan, strogo me pogleda.
