Oops! Această imagine nu respectă Ghidul de Conținut. Pentru a continua publicarea, te rugăm să înlături imaginea sau să încarci o altă imagine.
"Kako si, života ti, mislila da umutiš fil bez miksera?" Slušam je već deset minuta kako se svađa sama sa sobom. "Hajde, genije, smisli sad!" Naredi sama sebi pa onda začujem lupanje fijoka i vrata kuhinjskih ormarića.
Kada sam pre sat vremena došao nisam imao u planu da slušam kako ona ratuje sama sa sobom. Planirao sam da odemo na večeru, ali me je odsečno odbila uz reči da ima hrpu obaveza.
Pravim se blesav. Ponašam se u skladu sa njenim očekivanjima kako ne znam da joj je sutra rođendan. Znam sve o njoj.
Ugasim cigaretu i uđem u kuhinju, ugledam je kako prevrće po fioci.
"Žica... Pa gde je ta žica?"
"Da pustiš nekog iskusnijeg da napravi tu tortu?" Progovorim dok očima milim uz njene noge, pod lepršavom, kratkom haljinicom.
"Ma, imaš pravo!" Okrene se ka meni i dupetom zatvori fioku. "Ovo vreme možemo iskoristi pametnije." Zavodljivo mi namigne dok prstima lagano hvata kraj haljine i podiže je mic po mic. Podiže istovremeno i moju kitu. "Da se presvučem pa da prošetamo duž obale." Povuče haljinu preko glave i ostane samo u tankim, gotovo prozirnim gaćicama.
"Meni su na pameti još pametnije stvari koje možemo raditi."
"Brzo ću." Ignoriše moje reči. Lascivno se osmehne i odšeta iz kuhinje.
"Dobro, šetaćemo." Govorim i dalje stojim na istom mestu, posmatram nered koji je napravila. Par trenutaka kasnije produžim do frižidera i iz vrata uznem bocu sa viskijem.
Po njenoj logici viski se drži u vratima frižidera, odmah pored jogurta.
Nalijem u času i taman što iskapim začujem njene korake.
"Brza si..." Moje reči isprate zvuk spuštanja čaše na kuhinjsku površinu. Okrenem se i ugledam je u još šarenijoj vreziji prethodne haljine. Vezuje kosu u još viši rep dok mi prilazi. Kada mi se dovoljno primakne spuštam šake na njen struk i primičem je još bliže. Oči joj blistaju dok gledaju u moje. Vrhom nosa dodirujem njen, udišem prekrasan miris kojim uvek odiše. "Da prošetamo ipak do sobe? Šta misliš, Belisima?" Usnama joj tek okrznem njene nasmejane, te mi se pogled zaustavlja na stolu iza njenih leđa. Sećanje vezano za taj sto izmami i meni osmeh. "Ili samo par koraka, do stola?" Govorim na njenim usnama, dišem skupa sa njom. Smejem se kao i ona.
"Bianki, malo romantike ne bi škodilo? Znaš? Po čemu da pamtim ljubav na Sicijili? Po avanturama na stolu?" Nasmeje se glasno i sočno me poljubi. I, taman kada mi krv proključa izazivajući aritmiju, ona se nemilosrdno odmakne sa mojih usana i prste nam isprepliće.
"Zahtevam romantiku." Pogleda me sada sa strane i načini korak.
Samo malo, lepoto, pa idemo u jebenu šetnju... Da se dovedem u red. Romantika?
"Nije problem, mogu da te jebem tamo...dok se držiš uz ogradu dok nam tvoji fenjeri vise iznad glave." Predlažem...
"Vodiš ljubav sa mnom? To misliš, Bianki?" Sarkastičnim glasom dodaje. "Zaljubljen čovek slatko šapuće o zvezdama u njenim očima, o vazduhu koji diše..." Okrene se ka meni, sasvim. Oči joj se smeju, dok brada lagano podrhtava. "Bianki, taj vazduh je, podrazumeva se, žena u koju je zaljubljen. Zaljubljenom čoveku je dosta čak i da spava pokraj nje, samo obučene!" Povisi ton, ističući poentu. Ja se mrštim. "Nadam se da si shvatio poentu. Sad idemo u romantičnu šetnju." Okrene se i ponovo čini korak prema vratima, ja je pratim. Zbunjen sam, jer ovo... Pa ovo kao da nije ona. Moja Daria.
