Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Kako si, dušo?" Pitam kada uđem u Piinu sobu. Juče ujutru je dobila temperaturu, mi smo se popodne vratili jer nas je Olivija zvala. Pia je, mala razmažena blesica, kukumakala pa je baka naravno odmah požurila da ispuni želju.
Priznajem, ja bih učinila isto.
"Mislim da više nemam temperaturu, i glava me ne boli." Odgovara mi i sednem na krevet pored nje, spustim dlan na njeno čelo i osmehnem joj se dok potvrđujem njene reči.
"I ja mislim da nemaš. Da proverimo?" Uzmem toplometar sa ormarića pored i pružam joj. "Čaj nisi popila, naravno." Komentarišem kada vidim još uvek punu šolju.
"Ohladio se pa..." Zaćuti kada se vrata otvore. "Ja sam mislila da si ti zaboravio da ja postojim." Složi neku facu. Okrenem se prema vratima.
Vidim Matea koji se smeje, samo taj osmeh ne zaposeda oči. "Misliš da je to moguće?" Pita je i ona pogleda u mene.
"Šta ti misliš, Daria?"
"Nema šanse." Namignem. Mateo priđe krevetu, sagne se i ljubi Piin obraz.
"Pa ti si ozdravila?" Pitanje zvuči kao konstatacija. Zatim se podigne i usne spusti sada na moj obraz. Deluje umorno. Nekako bezvoljno. Takav je od one večeri kada smo zajedno bili na prijemu. Juče mi je rekao da moramo razgovarati, a Olivijin poziv je odložio i posao koji je imao, kao i razgovor.
"Dobro si?" Pitam tiho, gledajući ga u oči.
"Dobro sam. Ti? Kako noge?" Nije dobro i o tome ćemo kasnije morati da porazgovaramo. Ako ga nešto muči, ako ima problem, mora naučiti da ima sa kim da ga podeli. Možda mu ne mogu pomoći, ali ga mogu saslušati, mogu mu reći da će biti sve dobro...
"Zaboravila sam na noge." Kažem i tada mi Pia pruži toplomer, uz reči da nema temperaturu. Ali...
"Glava me još malo počinje da boli. Možda će mi biti bolje ako budete tu sa mnom..." Ja se nasmejem.
"Možda da gledamo neki film?" Predložim. Fali njoj porodica, ja je odlično razumem i imam jak poriv da joj bar na koji sat, pružim barem njen privid. "Mateo?"
"Ja sam za."
"Onda vi nađite film, ja idem po grickalice i čaj."
"Može!" Cikne srećno. "Mora baš čaj?"
"Pa rekla si da te još malo boli glava..." Smeškam se.
"Dobro, jesam."
Kada se vratim nazad u sobu zateknem ih u već nameštene u poziciju za gledanje filma. Spustim činiju sa grickalicama Pii u krilo. Đulija mi pomogla, ponela je šolje za čaj i čajnik. Zahvalim joj se na pomoći pa kada izađe nalijem čaj u prvu šolju i pružim Pii.
