Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ispod ulične svetiljke ugledam drvenu klupu, njena zelena boja mestimično je oguljena, a na naslonu su ispisani crnim sprejom nama, slučajnim prolaznicima, nepoznati inicijali. Ubrzavam korak kako bih preduhitrila prolaznike koji su se vrlo je moguće nameračili baš na klupu koju sam u glavi naznačila kao svoju. U ruci mi je hrana koju sam kupila na kiosku brze hrane nekih stotinak metara niže. Krenuli smo prema restoranu kada mi je hrana iz kioska gusto poređanih zamirisala i moje noge usmerila u njihovom pravcu. U drugoj ruci polovina mi je pohovane kuglice, dok se druga na mojim nepcima topi i pruža savršeni užitak mojim čulima.
Smestim se na klupu, leđima nagnem na široku dasku postavljenu kao naslon, i dok drugu polovinu kuglice punjene mlevenim mesom prinosima usnama gledam u Matea koji mi se laganim korakom, savršeno usklađenih dominantnih pokreta primiče. Lice mu je ozbiljno dok se u očima nazire iskra, naznaka osmeha kojim me časti iako je nezadovoljan mojim izborom mesta na kome ću večerati.
Spusti se na klupu sa moje leve strane, laktovima se osloni na kolena i nagne napred licem okrenutim ka meni. Progovara dok gleda u moje usne koje se pomeraju dok zvaćem hranu. "Nisam ovako zamišljao večeru..."
"Nešto joj fali?" Posežem rukom u kartonsku kutijicu u koju je moja hrana spakovana, kažiprstom i palcem uzimam jednu mekanu kuglicu i prinosim njegovim usnama. "Probaj, savršen je ukus. Garantujem da ćeš se vratiti kako bi porciju uzeo i sebi." Dok mu iskra osmeha preuzima više od očiju, širi se licem usne rastvara i zubima ne uzima samo polovinu aranćine već i lagano zagrize moj palac. U dnu stomaka mi se zgrči, a u grudima zaigra od crnog pogleda koji počiva na mom.
"Dobro je, ali..." Izusti kada proguta, prekidam ga glasnim mljackanjem.
"Mmm..." Uživam u hrani, gotovo prostenjem od užitka koji ona proizvodi. "Bianki, razmažen si." Ošinem ga pogledom. "Ako se prepustiš u sitnicama uživaš mnogo, mnogo više nego u stvarima na koje si ti navikao. Taj sjaj, glamur..." Napravim kratku pauzu tek da zagrizem novi zalogaj, pa nastavim da govorim. "Veruj, sve sam ja to okusila. Sitnice nikada nisu bezlične, urežu se u sećanje i mame osmeh čak i kada ti se najmanje smeje."
"Znam ja to, Daria." Uz pogled koji sa oprezom preleti čitavim krugom oko nas, i koji zaustavi na koncu na mom licu on izusti potvrdu mojih reči.
"Onda, uživaj. Evo, podeliću svoju večeru sa tobom." Izmamim mu osmeh, a glavom glatko odmahne. "Nisam gladan, ali hvala." Iz džepa vadi paklicu cigareta i pali jednu, dok mu je pogled na prostoru ispred nas.
"Kažem, razmažen." Šalim se i jedan pogled na moje lice dovoljan mu je da to prozre. Ne znam kako mu polazi za rukom da pored njega imam najopušteniji izraz lica, uživam kao nikada i da mi se utroba grči a srce udara kao da neprestano bežim ispred izgladnele zveri.
"Ti nisi razmažena?" Izgovara kroz dim od cigarete, pitanje protkano ironijom.
"Jesam... Razmažena, sebična... Čoveče, gledaj samo moj život poslednjih nedelja..." Kucnem se par puta kažiprstom po slepoočnici i opet ga nasmejem.
