Blog Articles/ Članci sa bloga

Predstavljanje priča na blogu (deo 1)

Predstavljanje priča na blogu nakon objavljivanja ovde (pre nego što sam počela da ih u celosti stavljam i tamo)

Oniks - Vatra u krilima:

Iako sam ideju za drugi deo ,,Oniks" imala još 2013-te tek sam je sada napisala. Iskreno, nije mi bilo u planu, ali imam problem sa tim da me ponekad misli opsedaju i onda moram nešto da uradim sa njima, u ovom slučaju da napišem priču. Jako mi je teško da pišem pozitivne priče ali priča o Oniks to svakako zahteva, ona služi kao inspiracija ljudima koji imaju problema sa psihom, ne bi priličilo da je mračim.

Dakle, Oniks i Kevin zajedno odlaze do Oniksinog rodnog mesta gde se ona susreće sa stvarima zbog kojih je i otišla. Pominjala sam šta se desilo sa Oniks i Kevinom u "Razbijaču snova", nisam to menjala ali sam dodala još detalja. Jedina zamerka koju imam za samu sebe je što je priča ispala kraća nego planirano, odvojila sam dve manje sveske a nije zauzelo ni polovinu jedne 🙊 Nije ni to strašno jer je ovaj drugi deo neka vrsta dodatka prvom, a i ne volim da pišem nešto čisto da bi priča bila duža, kod mene važi princip pisanja suštine sa što manje okolišanja (takva sam i kao osoba, kada stvaram iskoristim tu trenutnu inspiraciju pa se ne zamaram sa suviše detalja da mi inspiracija ne bi nestala).

Zlato i pepeo:

Iako sam rekla da neću više da napišem ni jednu priču u životu evo sad vam predstavljam novu priču- ,,Zlato i pepeo". Stvarno sam nešto počela da sumnjam u sopstvene reči- rekoh u "Razbijaču snova" da ću prestati da pišem i onda opet uzmem hemijsku u ruke i stvaram. Doduše, rekla sam pre neku godinu da neću dočekati 25 godina pa evo i to se približilo. Da budem iskrena, što se mene tiče više bih volela da nisam stigla dovde i da me odavno nema, no probaću da se utešim time da ne bi bilo nekih od mojih najboljih radova da se moja smrt desila ranije.
Plašila sam se kako će priča ispasti, nešto mi inspiracija nije bila kako treba u toku 2018-te i 2019-te, te sam mislila da više ne mogu da pišem. Drago mi je što to nije bio slučaj za ovu priču- ne znam kako će se drugima dopasti ali ja sam zadovoljna njome i biću ponosna na nju. Dramatična je, ima tešku tematiku ali i pouku, morbidnost je umerenija nego u prošlim pričama. Opet sam bila inspirisana snom kao i u još nekim pričama, samo što sam u snu ja bila akter i na kraju sna sam prerezala sopstveni vrat, nisam htela da još jedan glavni lik okonča život ali sam ipak uradila nešto sa tom scenom, neću da otkrivam šta. 😐 U svakom slučaju bataljujem pisanje svojih morbidnosti sada jer priča predstavlja nešto malo drugačije od mene, a svoje morbidne misli ostavljam za drugu priliku, nije kao da će pobeći negde. 🤷

Memoari jedne Katarine:

Razmišljala sam da li da konačno potpuno uvedem i svoj imaginarni svet (pominjala sam Katarinu u "Razbijaču snova") u deo sa pričama s obzirom da pišem teške i depresivne priče, a onda sam rekla sebi "Što da ne, kog đavola? Napisala si toliko stvari da je ljudima već odavno jasno da ti fali (citiram Mašu)- bar petnaest dasaka u glavi, što je ovo problem?"
Tačno, nije problem, baš naprotiv.Već sam pisala da sam u detinjstvu bežala u svoj svet da bih lakše podnela realnost. Ovi likovi su me držali koliko-toliko prisebnom,a i dalje mi znače jer ih smatram porodicom. U tom svetu sam kreirala veliku funkcionalnu porodicu i uspešnu karijeru i rukovodila sam celim tim imaginarnim svetom, možda sam u to vreme samo htela da nekom značim, da budem to što stvarno jesam bez osuđivanja kao u realnosti. Postala sam neka bolja Suzana koja je živela uporedo sa mnom- dok su se oko mene dešavale razne negativne stvari ona je bila tu da me podseća da ipak mogu mnogo više nego što drugi smatraju. Moj lik je u međuvremenu stradao, ali su zato drugi likovi ostali.
Glavna odlika tog sveta je humor, možda je i to jedan od razloga zašto mi je sve to i dan-danas zanimljivo; lagani nevulgarni humor koji ostaje da me podseća na momente kada sam i pored sve tame u sebi uspevala da kreiram nešto suprotno tome.