Blog Articles/ Članci sa bloga

Predstavljanje priča na blogu (Deo 4)

Modna Sedmica 1:

Znala sam da će ovo biti teška priča za postavljanje, s obzirom na gomilu crteža i teksta 😵, ali ovo je tek prvi deo. Sreća što posle toga ide nekoliko manjih priča 😀
Likovi su kreirani 2011-te godine i priča je trebalo da se tada zove ,,Lepe srednjoškolke", imala je veze sa modom ali mi je radnja bila problem. Kreirala sam prvu šestorku: Teu, Dženi, Leni, Keti, Mimi i Kristi, napisala im osobine i interesovanja, a Stefani je nastala na kraju, kao sedmi član grupe, što sam simbolično uradila i u priči. Kako sada pišem morbidnije priče, radnja je dobila dramu koja joj pristaje, a i neke eksplicitnije scene koje sigurno ne bih napisala sa 15 godina 😳
Ovo je jedna od najdužih priča, urađena je u formi serije, pisana u roku od nekoliko dana i oba dela zajedno imaju ukupno 180 stajlinga 😑, od kojih je većina moj dizajn. To nije neki problem, planirala sam da idem u Višu dizajnersku školu, ali sam odustala od toga.
Po prvi put imam u priči ljubav između osoba istog pola, s tim da će u drugom delu doći do malog preokreta, ali to ne umanjuje ljubav u ovom delu 😉.

Modna sedmica 2:

Drugi deo (,,druga sezona") priče, ovoga puta teža od prve, s tim da je i prva imala neke teške scene. U opisu stoji da je ,,sedmica" ostala bez jednog člana, kada se to dešava, ko je u pitanju i pod kojim okolnostima se to dešava možete saznati u priči.
Činjenica je da dolazi do nekih promena i u ljubavnom smislu, tako da sam uvela i neke nove likove ;)

Gotika:

(na prvom omotu je bila moja slika, žurila sam da pravim omote pa sam je privremeno iskoristila)

*ja dok tražim svoju sliku koja mi se sviđa* : E, ova je dobra... Ne, loše kadriranje. Ne, ova je bolja! Ne valja. Ni ova ne valja. Ovde sam ružno ispala. Daj da uzmem ovu, ova je najmanje ružna. Ne sviđa mi se ni jedna.*ostavljam telefon i vraćam se pet minuta kasnije* Ova ima potencijal. Ne, čekaj, ovo ne valja...

U eri promovisanja samopouzdanja i ljubavi prema sebi znam da se ne uklapam u celu tu priču i da se svi ti pozitivni citati samo odbijaju o moju tvrdu glavu kao one loptice skočice koje baciš i posle juriš za njima petnaest minuta po dvorištu. Da se ne lažemo, trebalo mi je nekoliko godina da stavim svoju sliku uz svoje ime i to samo zato što neću da anonimno objavljujem svoje priče, inače niko ne bi ni znao da postojim. Uuuu, al' se svet ovajdio i ovako.
Ovo je nekako i realistična priča, s tim da više ne znam koji bi to ,,eliksir" sa kraja priče mogao biti kada više ni alkohol ne podnosim 😕 
Bilo kako bilo, eto još jedne priče u kojoj sam ja, čisto da upozorim da imam nekoliko priča u kojima sam aktivni lik i sve su depresivne 😐

Manika:

Druga priča iz ove zbirke je ovde ;) , nešto dramatičnija od ,,Amortike". Glavni lik je Iris, devojka ljubičaste kose, što baš i nije tipična boja kose u mojim pričama, te sam zato to koristila kao simbol za omot. Iris je dve potpuno različite osobe u jednoj, barem tako izgleda, pošto bipolarni poremećaj čini da izgleda tako. Bipolarni poremećaj i depresija zajedno spadaju u poremećaje raspoloženja; oni drastično utiču na emocije same po sebi, što posle automatski dovodi do toga da se i osoba donekle promeni i ne menjaju ličnost samu po sebi kao poremećaji ličnosti (bordeline, anksiozni, antisocijalni...), ali je lečenje svakako neophodno jer u oba slučaja postoji veliki rizik od suicida. U svojim pričama imam puno osoba koje su patile od depresije, Iris je prva sa maničnom depresijom. Htela sam da ovo bude pozitivna priča namenjena razumevanju ljudi sa bilo kojim poremećajem, da ne ispadne da ne znam da napišem i nešto pozitivno jednom u sto godina. :D

Amortika:

Ovo je prva od tri priče pisanih u istoj svesci, koje zajedno čine jednu celinu iako ih posmatram kao tri odvojene priče, što i jesu. Postoje priče koje su u originalnoj svesci ,,uparene", tj. dve priče su u jednoj svesci, kao npr. "Nebo i zemlja" i "Princeza Crnokosa".
Priča je prvobitno trebalo da se zove ,,Mortika", međutim,radnja priče se okrenula u drugom pravcu. Nisam baš romantična osoba, baš naprotiv, ali znam da tu i tamo napišem neku romantičnu scenu, činjenica je da većina ljudi traga za ljubavlju pa je inspiracija svuda oko nas. Mene to jednostavno ne zanima, ja već volim umetnost i samoću, nezgodno je objašnjavati ljudima oko mene da nisam u vezi i, što je najbitnije, da ne želim da budem u jednoj. Ovde gde ja živim ispada kao da je sramota kada se devojka ne uda, kao da je brak jedini cilj u nečijem životu i da svi moraju da osnuju porodicu. Neću da radim ono što društvo očekuje od mene, već ono što ja lično smatram da je ispravno i što meni odgovara, inače ću stići do još većeg nezadovoljstva i gušenja moje slobode.
Ipak, Keila ne deli moje mišljenje, te ovde imamo romantičniju priču koja je po žanru triler😉

Raspad sistema:

Razmišljala sam kakav bi ,,omot" trebalo napraviti za ovu priču (meni je to omiljeni deo 😃), pa sam slučajno došla do DNK lanca koji puca, što savršeno opisuje ovu priču. Ovo je možda jedna od mojih najboljih priča, barem po mom ukusu, a u odnosu na svoju dužinu je napisana za najkraće vreme, uključujući i vreme od ideje do realizacije- bila je dovoljna samo skica i jedna ideja da  je započnem, ostalo je išlo samo po sebi. Do tada sam sve priče pisala u malim sveskama što je bilo praktičnije dok sam išla u školu, ovo je prva koja je pisana u velikoj svesci, pošto su mi ostale sveske od srednje škole 🙂 (nama umetnicima nikada ne pretiču sveske, blokovi za crtanje i slično 😀). Ništa ne inspiriše kao savršeno belo platno ili prazna sveska.😉

Skala razuma:

Dok sam pisala ovu priču, nisam očekivala da ću je nekad izdati, delovala je suviše lično, ali sa ove tačke gledišta mi ionako nije više bitno. Kao što rekoh u poglavlju, ja inače ne pričam svakom ovakve stvari, ali u priči imam slobodu jer pišem kao da je niko osim mene neće čitati. Neverovatno mi je kako jedna introvertna osoba poput mene postavlja ovakve stvari, ali odavno ne osećam vezu sa stvarnošću pa nemam neki problem. Videću, doduše, kada me ponovo obavije veo paranoje i poželim da pobegnem od svega, kao što Melodi reče, nadam se da neću obrisati svaki trag svog postojanja na internetu, ne bi mi bilo prvi put, samo što se sada više ne krijem ni od koga osim sebe.🙄
Uzgred, u međuvremenu sam počela da postavljam i engleske verzije priča na svom Booksie profilu 📝

Ready For Action?! - Blekin dnevnik:

I tako... ustala sam u tri sata jutros i počela sa postavljanjem priče. Da stvar bude još luđa, planiram da završim još jednu priču- pesmu na engleskom pa da pravim dužu pauzu od postavljanja, koju ću svakako iskoristiti da uradim još priča. Ne smem da preterujem, ni moje oči ne mogu da izdrže ovaj tempo na duže staze 😵
Ova priča je poslednja koja je započeta pre moje selidbe, nastavila sam da je pišem i kada sam došla ovde, a prva je nakon završetka srednje škole. Trebalo mi je još nešto za tu priču, nešto mi je nedostajalo u ,,RFA?!", htela sam da poslednji deo bude o Black i da ima više psihologije pošto sam nakon ,,Oniks" i ,,Crvene mrlje" shvatila kakve priče ja u stvari mogu da pišem, tj. psihološke drame. Svakako, vremenom je moje pisanje postalo zrelije i mislim da mi ta tematika sve bolje ide.🙂
Ipak, uvek napomenem da je pevanje moj glavni domen, ali to ne znači da ne moram da se trudim da pišem i crtam bolje- uvek će biti boljih od mene, no ja želim da vidim šta je najbolje što ja mogu uraditi. Nadam se da  će se jednog dana ljudima svideti moji radovi takvi kakvi su, a ja ću pustiti vreme da me vodi putem kojim ono misli da je najbolje 😉

Crvena Mrlja:

Planirala sam da objavim ovu priču tek nakon duže pauze jer je ovo poprilično nezgodna priča (tek prva sa sličnom tematikom, čisto da nagovestim), ali je sticajem okolnosti bila sledeća na listi posle ,,Oniks" i imala sam vremena da je uradim. Iskreno, ovo je priča koju sam čitala možda najviše od svih mojih priča, poprilično je morbidna i ne preporučujem onima koji se leče od depresije ili poremećaja u ishrani da je čitaju, može delovati loše po njih. Za sve ostale napominjem da autodestruktivne aktivnosti koje se pominju u priči ne bi trebalo ni po koju cenu pokušavati, iz ličnog iskustva govorim da ništa dobro ne mogu doneti.
Na početku napominjem da je priča inspirisana i mojim alter-egom, tj. likom koji sam kreirala dok sam bila mala jer sam uglavnom provodila vreme sama, ona se bavila stvarima kojima sam ja želela (i dalje želim) da se bavim. To je trajalo toliko dugo da je već postalo deo mog stvarnog života, ali je sa mojim krahom došao i njen krah. Poslednja scena sa Melodi je način kako je moj alter-ego nestao, samo sam opisala tu scenu. Volela sam da, u toj svojoj igri, pravim CD-ove od papira i tu sam stavljala pesme koje bih pisala, a te 2012-te sam pisala stvarno puno tekstova O_O . Pozitivni ,,album" koji se pominje u priči nastao je kad i priča ,,Oniks" i trebalo je da mi bude podrška za boljitak, ali je to palo u vodu i nastali su najmračniji tekstovi do tada. Od tada je prošlo puno vremena, ali je za mene vreme stalo. Ne moram sve sada da otkrivam, ionako će u toku 2019-te biti još ovakvih priča.