Blog Articles/ Članci sa bloga

Predstavljanje priča sa bloga (deo 3)

(dok stignem do onih prvih priča ima da prođe sto godina i bar pet poglavlja 😵)

Dom za životinje:

Ja: ,,Evo jedne pozitivne priče..." Melodi (,,Crvena Mrlja"): ,, ...Nakon svih tih negativnih priča..." Ja: ,, ...u kojoj su u glavnom fokusu životinje..." Melodi: ,, ...a ne 'smaknjavanje' glavnih likova i njihov očaj koji se prožima kroz celu priču..." Ja: ,, ... i koja služi da pokaže koliko je naša planeta čudesna..." Melodi: ,, ...jer će u sledećoj priči ionako biti morbidnosti na pretek..." Ja: ,,Melodi!" Melodi: ,,Šta, zar lažem?" Ja: ,, Konačno napišem pozitivnu priču i Melodi dođe da doda nešto." Melodi: ,,Kada ti pišeš pozitivne stvari, to je kao da pada sneg u Sahari." Ja: ,,Sneg je pao u Sahari, i to baš te godine kad sam napisala priču- ha, jedan: nula za mene!" Melodi: ,,Dobro, de, neka ti bude, znaš da napišeš nešto pozitivno jednom u sto godina." Ja: ,,Eto, tako." Melodi: ,, Mada je sa filozofske strane teška, šta ako ljudi izumru kao dinosaurusi?" Ja: ,,To nije bila poenta..." Melodi: ,,I šta ako od ljudske civilizacije ne ostane ništa?!" Ja: ,, U redu, dovoljno je..." Melodi: ,,Znači li to da je sve prolazno čak i više nego što moj depresivni mozak misli?!" Ja: ,,Aaaaa, dobro, nemoj da mi uništavaš i ovo malo volje! Pusti ljude da uživaju u priči i činjenici da je Zemlja prelepo mesto sa predivnim vrstama." Melodi: ,,Kako hoćeš. Dobro,čitaoci, vi uživajte u ovoj edukativnoj priči, a ja idem da nerviram Pisca.😏" Ja: ,,Sutra, Melodi, nerviraj me sutra, kada počnem da radim na onoj priči koju si pomenula...." Melodi: ,, (zapisuje) Evo, upisala sam u listu obaveza, od sutra radimo na onim ostalim pričama. 😉"

Eksperiment straha:

Dešavalo se da u toku pisanja priče pobedim neke svoje unutrašnje teskobe, da otkrijem nešto o sebi i tako te stvari, ali sa ovom pričom ne mogu da se suočim, uporno me vraća na strah. Hoću da nešto izvučem iz nje, nešto što će mi ublažiti anksioznost, ali ne ide, samo me uhvati još jača paranoja. I tako, ovo je psihološki triler / horor, na momente brutalan, osobe koje nemaju napade paranoje će moći da prođu kroz celo štivo bez većih problema ;). Mi ostali ćemo valjda moći da se pokupimo posle toga. Razmišljam da odmah danas počnem da prepisujem jednu finu, potpuno nebrutalnu priču, ako ništa drugo da se smirim posle ove. Ne znam da li ću stići da je objavim sada dok imam internet, ali ionako neću praviti dugu pauzu, brzo ću se vratiti jer me čeka najiskrenija i najmorbidnija priča posle toga 💀 .
U svakom slučaju, skoro sam pri kraju objavljivanja, fascinantno mi je da sam stigla da objavim sve odkucane priče do sad, plašila sam se da li ću uopšte stići i do ,,Dubine najdubljih misli" a već sam na ,,Eksperimentu straha". 😮

Kraljevstvo Večite Tame:

(potencijalno uznemirujuće teme)
Ne znam koliko ljudi je primetilo da se ovaj naslov već pominje negde, ali sam u toku kucanja ubacila mali nagoveštaj u priči ,,Tajna" (,,Zbirka priča"), u kojoj sam i na simboličan način rekla da nam se i Black umalo pridružila. Prvi stanovnik ovog kraljevstva bila je Melodi, ali je ipak potvrđeno da je to Moon Jin, s obzirom da Neli i Mion nisu u tom delu Kraljevstva Mrtvih.
Do sada sam nekako i prikrivala neke stvari o kojima sam pisala i ranije u pričama, ali ovde nije bilo šanse da se išta sakrije. Još jednom napominjem da sam sve ove priče pisala kao da ću ih samo ja čitati tokom života, baš čudno deluje kada ih objavim 😕. Sebe ne smatram nešto mnogo bitnom osobom pa da pravim famu oko toga, a ne želim ni da neko sledi moje korake, ovo zaista nikuda ne vodi. Zato i naglašavam da ne bi trebalo pokušavati metode iz ovakvih morbidnijih priča, uostalom, lako je navići se na nešto ali je teško odvići se.
Da mi nije ovog mog malog poremećenog imaginarnog sveta u glavi, teško bi bilo ostati u ovom svetu, ovako bar imam gde da pobegnem, zato se stalno i vraćam svojim pričama i muzici.

Umetnici žive zauvek:

Ova priča mi je izuzetno draga, a jedan od razloga je i taj što je glavna tema ono što najviše volim, a to je muzika 💙🤘🏻🤘🏻
Valjda ću stići i do toga u životu, počinje da me obuzima paranoja da nikada neću stići dotle. Ako ništa drugo, barem je Sejdž imala tu sreću da okupi bend, bilo je lepo proživeti taj osećaj barem u priči.
Ova priča je emotivna, barem meni, možda sam je nesvesno i pisala tako da me pogodi u pravo mesto. Ipak, nikako ne bih volela da i stvarnost bude kao kraj ove priče, Sejdž je bila sasvim dovoljna, možda je i meni lakše da guram ljude od sebe baš zbog toga- ja se verovatno neću promeniti jer me je ovo izmenilo do srži, a njima može samo da bude teže sa mnom. Srećom, većina interakcija sa ljudima se završi brzo, ne moram da brinem o vezivanju za nekog, a kamoli da se neko veže za mene. Sejdž mi je pokazala da čak ni savršena ljubav ne može promeniti moju dušu, hvala još što mi je uštedela vreme za trivijalnosti. 😉
Keti iz ,,Modne sedmice" i ja delimo tu karakteristiku- ona je posvećena modi, ja muzici, to jeste samotnjački život ali i to ima svojih prednosti. 😉 🙂 🎉 (proslava u mojoj glavi trajala je sve dok se nisam setila kraja ,,Modne sedmice" i ,,Gotike"...) Ovaj.... da. Dobro, postojimo i mi takvi koji se potpuno posvetimo nečemu i na kraju nas realnost pregazi kao valjak, naročito ako ne uspemo. Dođavola, evo paranoje. Pokušavam da strpam svoje misli kao odeću u orman, gurajući ih što dalje od sebe, ali pre ili kasnije sve to opet padne na moju glavu. Posmatrano kao ta metafora, reklo bi se da nekim mislima nije mesto u glavi kao što ni nekim stvarima nije mesto u ormanu. 🤔 Dobro, odoh ja da filozofiram.