Blog Articles/ Članci sa bloga

Priče na koje sam (manje-više) ponosna

Suprotno od pređašnje liste, gde sam kritikovala neke svoje priče i to kako su napisane, u ovoj ću istaknuti one koje su bolje napisane, one koje bih verovatno prve preporučila ili kojima se najčešće vraćam. Trudiću se da budem objektivna i da se usredsredim na radnju i njenu dinamiku, likove, smislenost i slično, a ne na one koje se meni lično najviše sviđaju ili koje najviše čitam.

-ZLATO I PEPEO

Do sada je ovo možda moja najbolja priča, u njoj mi se apsolutno sve dopada: ideja, likovi, radnja, kraj. Ima težinu koju ja volim u priči, tragični deo koji ostavlja utisak, ali u isto vreme tu je i nešto što ostavlja nadu čak i nakon toga. Možda bi nekom smetalo što glavni likovi Asja i Emil nisu u vezi, ali za mene to daje dodatnu dubinu priči jer je ona postala član njegove porodice nakon što je izgubio sve ostale članove svoje mnogobrojne porodice. Znam da bi neko negodovao zbog Emilovog izbora srodne duše, ali sam želela da imam bar jednog muškog lika koji se tako izjašnjava jer sam već imala ženske likove koji su deo LGBT populacije, meni lično ne smeta a kome smeta ne mora ni da čita ovu priču. Kroz svoje radove želim da kreiram mesto gde su svi jednaki i prihvaćeni, kada već ne mogu da promenim nejednakost oko sebe onda bar mogu da imam takav svet u svojim pričama, a to da li neko nešto smatra bolesnim ili šta već nije moj problem (uostalom, koliko nas živi sa nekim zdravstvenim i/ili psihičkim problemom, zar bi nas trebalo pobiti ako nismo pogodni za ovo društvo? Koliko znam istoriju, određeni diktator je svojevremeno probao da napravi "savršenu naciju" i taj period znamo kao najgori period skorije istorije). To je sada neka druga tema (koju sam morala da pomenem i zbog sledeće priče na listi), a "Zlato i pepeo" u svakom slučaju ostaje među mojim najboljim radovima koji bih obično preporučila onima koji žele da pročitaju neku moju priču.

 -GRIMIZNO PLAVI SNEG 

Za razliku od pređašnje priče, u ovoj je ljubavna priča dve osobe istog pola u glavnom fokusu, ali poenta priče zapravo i nije u Amadeinoj i Beatinoj vezi. Ona pokazuje tragiku toga kada konačno pronađemo nešto što bismo nazvali srećom (čak iako je sve bilo beznadežno pre toga), a onda dođe do tragičnih okolnosti koje to unište u potpunosti. Kod Sejdž i Altona ("Umetnici žive zauvek") nije detaljnije opisana njihova veza i to kako su provodili vreme zajedno (šteta, oni su mi jedan od omiljenih parova i volela bih da imam više detalja), te je možda izostao još teži momenat u priči, to sam nadoknadila ovde i napisala najdužu priču do tada. Moglo je još bolje, s obzirom da je Amadea lik sličan meni onda je suviše suzdržana i to mi ponekad smeta u toku čitanja, a i pisanje je išlo teško u početku, brinula sam da li će biti išta od priče. Srećom, radnja se pred kraj toliko preobražava i dobija jedan od najtragičnijih opisa u svim pričama, mislim da je očigledno do sada da sam ja pisac prvenstveno drama tako da je taj težak osećaj bitan. Za mene je priča odlična ako neko vreme posle čitanja ne znam gde se nalazim, moglo bi se reći da "Grimizno plavi sneg" ostavlja takav utisak.

-DOĐAVOLA SA SREĆOM

Iako je kraća od prosečne priče, ipak zaslužuje da se nađe na listi jer ima dinamiku koja možda fali i u nekim dužim pričama, kao i balans između radnje i psihičkog stanja lika - u dosta priča se više koncentrišem ili na jedno, ili na drugo, ovde je Hjordisina nagla nesreća opisana i kroz svet oko nje i kroz propadanje njene psihe. Deo sa Betari dodaje blagu jezu i čini ovu priču o crnoj magiji kompletnom.

 -TIM BLUME - KRAJ UNIVERZUMA

Trenutno je ovo moja poslednja priča, zadovoljna sam njome ali nemam potrebu da pišem nešto novo (padne mi na pamet s vremena na vreme, ali odustanem). U priču sam dodala razne informacije iz domena astronomije, kao i različite teorije iz domena nauke, kako bih kreirala što kompleksniju priču (isto je važilo i za prvi deo osim što je tamo bio domen filozofije i sociologije, ali smatram da je ovaj deo složeniji od prvog). Ima dinamike u radnji i interakciji sa likovima, uvek se nešto dešava i kraj ostavlja podeljena osećanja. Za mene ova priča ima teško osećanje jer sam pisala kraj treće i početak četvrte glave (tj. deo kada mi u priči saopštavaju da roditelji nisu živi nakon deset godina mog odsustva) rano ujutru osamnaestog jula 2022. kada su moji roditelji imali nesreću sa kamionom, već sam pisala na blogu da je u toku nesreće moj otac povredio unutrašnje organe (verovatno i kilu koju je imao od ranije) što ga je koštalo života nakon nekoliko meseci. Uvek kada čitam taj deo obuzme me krivica da im nisam donela nesreću tog dana, uvek sam se plašila da se nešto ne desi ako pomislim nešto negativno i stalno sam ućutkivala mozak da im ne baksuziram dok su na putu, nisam ni bila sigurna da li da pišem taj deo dok oni nisu tu iako smo imali mnogo posla tad pa sam htela da iskoristim slobodno vreme (ironično, posle toga više nismo ni radili sa figurama, osim tih nekoliko dok mu se stanje nije skroz pogoršalo, ali onda sam do aprila brinula o njemu). Možda u priči fali ponešto ili je nešto višak, ali ne bih imala ništa protiv čak i da završim sa pisanjem priča sa ovom pričom kao poslednjom, mada sam prošle godine probala da započnem jednu sličnu kao "Razbijač snova" i "Kraljevstvo Večite tame" i iscepala stranice jer mi je početak bio suviše nezanimljiv i besmislen. Kada je umetnost u pitanju ne pravim planove, ako budem imala ideju dostojnu pisanja možda je i zapišem, otom-potom, za sada objavljujem muziku jer mi više odgovara

.-ONIKS

Najstarija priča na ovoj listi (s tim da sam zadovoljna i "Ready for Action", ali neću da ispadne precenjena jer sam Black kao lik najčešće pominjala i ima još dva dela), pisana u drugačijem stilu nego priče do tada. Postoji i drugi deo "Oniks-Vatra u krilima", čisto da napišem šta je bilo posle toga jer u prvoj priči nije sve rečeno, ali smatram da nastavak nije ispunio moja očekivanja. Nastavak je planiran dok sam još išla u srednju školu, bio bi znatno teži i ko zna da li bi Oniks kao lik i ostala živa na kraju (znajući kako pišem), ali ovde nisam htela da završim priču sa negativnošću iako ne znam da pišem srećne priče. Ipak, prvi deo sam napisala zrelije od mnogih drugih priča iako sam imala šesnaest godina, te je zaslužila da se nađe na ovoj listi.

-RASPAD SISTEMA

Iako je napisana za samo dva dana i možda nije najoriginalnija priča sa ove liste, uvek će biti jedna od mojih boljih. Sadrži nekoliko društveno-psiholoških tema i svaki od tih problema uništava porodicu Filvard tako što oslabi svakog njenog člana posebno (detaljnija analiza u pogovoru priče), za razliku od "Dođavola sa srećom" ovde imamo rasulo ispod površine od samog početka. Dinamika radnje je prisutna, tragični događaji počinju već negde oko sredine i pred kraj bivajući zamenjeni osećajem melanholije.

Priče koje smatram solidnim (ili koje lično volim) ili koje su druge osobe pohvalile:

-Mesec i Sunce

-Umetnici žive zauvek

-Crni pratilac (Crni pratilac - Zlo je večno)

-Modna sedmica 1 i 2

Može se primetiti da na listi nije ni jedna priča gde sam ja glavni lik (osim Tim Blume), razlog je taj što mi je neprijatno da pohvalim te priče jer su više služile da napišem svoje morbidne misli. "13 Smrti" bi možda bila na listi, možda i "Zakopana u prošlosti" i "Đavolji grad" (za "Crvenu mrlju" već ne znam, meni su "Nikada neće biti bolje" i "Crvena mrlja" značajne ali to nema veze sa kvalitetom ili radnjom), ipak ih pominjem samo ovako, uz napomenu. Nisam sigurna za pomenute priče jer se više baziraju na depresivnoj filozofiji i radnja im nije u glavnom fokusu - na primer, "Zakopana u prošlosti" je smeštena u nedelju dana i jedini događaji su pokušaj suicida, scena u bolnici, interakcije u školi, rasprava kod kuće i izvršenje suicida, ali su moje misli nosilac radnje, a ne događaji u priči. Tako je i sa ostalim ličnim pričama, suicid ili pokušaj suicida su kuliminacija radnje, ali je taj filozofski deo glavni deo priče, to bih preporučila isključivo osobama koje vole da čitaju takve stvari.