"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::1. Deo::

¦¦Dan mature¦¦

Ejmi:"Ajde ja ću da te našminkam!" - rekla je i uzela neseser sa šminkom.

Ja:"Nemoj nešto preterano!" - uputila sam joj i jedan osmeh, sa nadom da će da me posluša, ali naravno da nije htela.

Ejmi:"idi se sada polako obuci i kreni. Ja vyec moram da idem, Lazar je već došao po mene."-poslala mi je poljubac i izašla.

Uzela sam haljinu i počela da je polako oblačim.

°°°

Uros:"Izvolite!" - Otvorio mi je vrata auta i pružio ruku, koju sam rado prihvatila. Kad smo ušli unutra, bilo je prelepo.

Lazar:"imam najlepšu drugaricu definitivno!"-rekao je uputio mi je osmeh.

Uros:"Pa naravno da će moja sestra da bude najlepša. Kao i ti Ejmi, naravno." - nakon što nam je izdelio komplimente, smo seli za sto. Nakon nekog vremena smo ustali i otišli da plešemo. Čak su i profesori igrali s nama. Profesor matematike se šta više i napio, pa smo se smejali.

°°°

Stigli smo kući i napokon sam skinula štikle. Skinula sam svu šminku i presvukla se, te legla i ubrzo zaspala.

Budi me jak zvuk, telefona. Zvala me je Ejmi.

~poziv~

Ejmi:"ehej, budi seeee!" - počela je da se dere.

Ja:"Moraš li uvek ovako da me budiš?" -  upitala sam je pospano.

Ejmi:"Pomirila sam se sa Lazarem, i za dva dana idemo kod mog oca u London." - bila je prilično vesela. A ja i ne baš.

Ja:"Drago mi je zbog tebe i Lazara, a drugo ko je rekao da ja idem? Nisi mi ništa rekla!"

Ejmi:"Ajde, taman ni Ilija nije tamo da nam dosadjuje, sa svojom devojkom." - rekla je kao da mrzi tu devojku.

Ja:"Devojkom?" - bila sam iskreno iznenadjena.

Ejmi:"da. Nego ideš li?" - upitala me, a ja sam ćutala.

Ejmi:"Helena?"

Ja:"Da, šta god!" - trgla sam se, brzo joj odgovorila i prekinula poziv.

Ispravila sam se u sedeći položaj i sklonila pokrivač sa sebe. Okrenula sam se na stranu i spustila noge dole, van kreveta. Pogled mi je bio na dole, dok neko nije ušao u sobu. To je bila Dragana. Sela je kraj mene. Nakon minuta tišine sam je pogledala.

Ja:"Hvala!" - izustila sam.

Dragana:"Za šta?" - pogledala me zbunjeno.

Ja:"Za sve. Ovih 7 godina koliko sam ovde, imam osećaj da sam u svom domu, pružate mi tu toplinu doma i ljubav porodice,koju dugo nisam osetila. Uroš mi pruza svu bratsku ljubav. Bila sam jedinica, sama sa roditeljima dok..." - osetila sam suze koje se slivaju niz moje vrele obraze.

Dragana:"Uvek ćeš biti deo ove porodice. Iako nisi naša krv, volimo te." - poljubila me u čelo. - "Čekamo te na doručku."

[misljenje👆🏼]