"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::45. Deo::

::45. Deo::

Tu su već treći dan i Ilija i dalje ne odustaje.

Ja:"Ilija molim te!!!"

Ilija:"Neću prestati dok ne priznaš da me voliš, nisam prešao toliki put, i celo more, okean, šta god da je, da bi mi ti rekla kako me ne voliš! Jebeno te volim Helena, shvati to više, volim te nego bilo šta na vom svetu."

Koliko god ja ovo ne želim da kažem moram.

Ja:"Ja tebe ne, shvati to već jednom! "-razderem se, a on me pogledao kao i svi ostali, jer smo se svadjalji na sred dnevne sobe, a tu su bili i Uroš i Dimitrije i Ejmi,koji su samo gledali i ćutali.

Ilija:"Voliš me!"

Ja:"Ne volim te!"

Ilija:"Voliš me!"

Ja:"Ne volim te!"

Ilija:"Ne voliš me!"

Ja:"Volim te!" - Ejmi je počela da vrišti, a Ilija se smejao. Udarim se po čelo nakon što shvatim da sam mu rekla da ga volim.

Ja:"Možda to što sam rekla j jeste istina, ali ne menja činjenicu da treba da odete i da se vratite u London. I ne znači da ću ti se vratiti." - samo odem u sobu. Posle nekoliko minuta Čujem kucanje.

Ja:"Ilija ako si ti možeš slobodno da se vratiš dole." - onda su se čula vrata. Pogledam u tom pravcu to je bio Uroš.

Uroš:"Ja sam!" - seo je pored mene.

Uroš:"Zašto to radiš? Povređuješ i sebe i njega."

Ja:"On je oženjen, ne želim Minu za vratom, pogotovo ne sada!" - pogledao me je čudno.

Uroš:"Kako to misliš, pogotovo ne sada?" - jaojjjj previše pričam.

Ja:"Zato što sam se napokon otkačila od nje!"

Uroš:"Mi sutra popodne idemo. Moramo da se vratimo. Doćićeš na aerodrom?" - odmahnem negativno glavom, a on klimne glavom.

Ja:"Mada, možda i dodjem, ne znam." - klimne glavom još jednom i izadje iz sobe.

•••

Otišli su pre petnaest minuta na aerodrom, ali ja nisam još otišla. Čak ni ne znam da li da odem. Nakon što razmislim jos jednom, brzo uzmem telefon i izadjem. Zaustavim taksi i kažem čoveku da me odveze na aerodrom i ako je moguće da požuri. Kad sam stigla platila sam mu, te brzo izašla i tražila let za London. Kad sam stigla videla sam ih okrenute ledjima, te im prišla polako. Ejmi me je videla, ali sam joj pokazala da ćuti, jer sam čula Iliju.

Ilija:"Nije došla, možda me stvarno ne voli."

Uroš:"Ali sinoć ti je rekla suprotno!"

Ja:"Uroš je u pravu, sinoć sam ti rekla suprotno." - nakon što me je čuo, okrenuo se sa velikim osmehom na licu.

Ilija:"Ti...došla si!" - klimnem glavom i on me brzo poljubio i podigne u vis.

Ejmi:"Ako niste znali na aerodromu ste."

Ilija:"Znamo seko, znamo." - nasmejemo se i on me spusti.

Pre nego što je išta uspeo do kaže pretekla sam ga.

Ja:"Ne vraćam se u London.

Ilija:"U redu, neću da te pritiskam. To što znam da me voliš mi je dovoljno."

Uroš:"Ne bih da vas prekidam, ali avion će da ode bez nas, ako ne krenemo odmah." - pogledam Ejmi, koja je pokazivala rukom na stomak, htela je da mi kaže da treba da kažem Iliji za dete, ali sam ja odmahivala glavom.

Ilija:"Šta ti je?"

Ja:"Ništa, ovaj, vrat me malo boli. Nego ajde avion će da vam ode." - poljubio me je, a Uroš je Ejmi i otišli su.

Ejmi:"Stvarno si tvrdoglava."

Ja:"Ne želim da Mina sazna, šta, ako mu izleti?" - slegla je ramenima i otišle smo kući.

[misljenje👇🏼]