"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::26. Deo::

::26. Deo::

Mina:"Eheejj, društvo!"

Ja:"Aaaaaggghhh"

Mina"Čujem da nam Helenica još malo postaje punoletna?" - Helenica?

Ja:"Helenica?" - pogledala me, oštro.

Mina:"Da bas Tako, Helenica." - progutam knedlu, lažno se nasmejem i odem u sobu, kod Ejmi.

Ja:"Setila se, Mina me se setila." - preplašena sam sela na krevet, a Ejmi me zagrlila.

Ejmi:"Polako, smiri se. Ovde si bezbedna."

Ja:"A da se vratim kući?"

Ejmi:"Ako to uradiš ona će misliti da je se bojiš, ne smeš joj to dopustiti. Ali ako želiš možeš i da odeš." - odmahnem glavom.

Ja:"Ne u pravu si. Ne treba da joj dajem povoda da je pobedila."

°°°

Ejmi:"Večera!" - drala se iz dnevne sobe.

Sidjem dole i odem u trpezariju. Ilije nije bilo tamo.

Ja:"Gde su Ilija, Lazar i tvoj otac?"

Ejmi:"Ilija priča sa Minom. Nadam se da će da raskine s njom. A moj otac planira tvoj rodjendan po onome što sam mu rekla. Biće ovde u vili sa nedelju dana, a Lazar je već zaspao haha." - tad nam se i Ilija pridružio.

Ejmi:"I?" - nasmejao se i pogledao me.

Ilija:"Gotovo je, nemam više ništa s njom. Mada nije to lako prihvatila. Bila je besna." - ovo nije dobro, sad ću ja da joj budem meta.

Ja:"Moram u sobu." - ustanem i samo odem. Ovo uopšte nije dobro. Zatvorim vrata i sednem na krevet. Ne želim da se sve ponovi.

Neko je pokucao na vrata i na ista je ušao Ilija. Seo je kraj mene.

Ja:"Mina me se setila..." - pogledam ga, a on me zagrli.

Ilija:"Niko ti ništa ne može dok si kraj mene." - poljubim ga.

Ja:"Možda ova tajna veza i nije baš loša ideja."

Ejmi:"Vaša tajna veza, nije više tako tajna. Ne mogu da verujem." - bila je na vratima.

Ja:"Ejmi, stani." - samo se okrenula i otrčala.

Krenula sam za njom, ali bilo je kasno, istrčala je napolje. Ne ovo nije moguće.

Ja:"Ne ovo nije moguće. Nikad mi ovo neće oprostiti." - prišao mi je Ilija.

Ilija:"Kad dodje razgovara ćete!" - pogledala sam ga.

Ja:"Ne, ona više ne želi da me vidi."

°°°

Spakujem zadnju stvar i lepo zatvorim kofer. Da tako je. Idem. Ejmi ne želi da prica sa mnom već dva dana, nemam šta više da tražim ovde. Spustim kofer polako niz stepenice te krenem da dohvatim kvaku, ali...

Ilija:"Ideš bez pozdrava?" - pogledam ga.

Ja:"Molim te ne otežavaj. Ovo je od starta bilo loše, da se barem ona prokleta noć nije desila. Izgubila sam Ejmi. Gotovo je. Naše prijateljstvo više ne postoji, a ne postoji više ni ljubav. Mislim da je najbolje da i nas dvoje završimo."

Ilija:"Opet ćeš otići? Opet ćeš samo izaći kroz ta vrata, kao i prošle godine?" - pogledala sam ga da suzama u očima.

Ja :"Koliko puta da ti kažem? Koliko? Morala sam da završim skolu i bila sam potrebna porodici!" - vikali smo jedno na drugo.

Ilija:"Ali ti NEMAŠ porodicu!" - od njega sam čula nešto što sam mislila da nikad neću.

Ilija:"Ne, ne, nisam tako mislio." - suza mi je pala niz obraz.

Ja:"Zbogom" - kažem, te se uputim ka taksiju, koji je bio ispred vile.

[misljenje👇🏼]