"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::43. Deo::

::43. Deo::

=Helena P. O. V.=

Otvorim oči i vidim da je devet sati. Ustanem i odem dole. Uzmem sendvič, koji je bio na stolu, izgleda da ga je Ejmi napravila. Kad smo već kod nje, gde je ona? Odem u sobu i ona je bila tamo. Sedela je na krevet i razmišljala.

Ja:"Hejj, šta ti je?" - vidim da je malo tužna.

Ejmi:"Nedostaje mi Uroš, dugo ga nisam videla."

Ja:"Možeš da odeš u London!"

Ejmi:"Ali ne želim sama. A ti ne želiš zbog Ilije i Mine da ideš, i potpuno te razumem. I ja ne bih išla da sam na tvom mestu." - kaže te ustanemo i odemo u dnevnu i pustimo neki film.

°°°

Ja:"Idem da se istuširam!" - viknem te odem u kupatilo i skinem sve sa sebe, nakon čega udjem u tuš kabinu i pustim vodu da ide niz mene.

Nakon jedno pola sata tuširanja, uzmem badematil i odem u sobu. Obučem sve osim pantalona koje ne mogu da nadjem. Čujem kucanje na vrata.

Ja:"Udji!" - kažem na kon čega Čujem otvaranje vrata dok tražim pantalone.
Ja:"Ejmi da li možda znaš gde su mi one pantalone na...." - stanem nakon što sam videla da nije Ejmi, već on. Ispred mene je bio niko drugi nego Ilija. Počnem ubrzano da dišem od toga što sam ga videla, upravo ispred mene. Nasmejao se onako slatko i podigne obrve i ja sam tek tad shvatila da sam samo u donjem vešu i majici. Brzo dohvatim prve pantalone iz ormara i obučem ih, te prekrstim ruke.
Ja:"Šta ćeš ti ovde? Rekla sam ti da me ne zoveš, a da ne dolaziš se podrazumeva." - samo me je gledao nije progovarao ni reči.

Uroš:"Ne zameri mu što se tako ponaša, samo jedva je čekao da te vidi." - bio je na vratima.

Ja:"Urose!" - brzo mu skočim u zagrljaj.

Ilija:"A zagrljaj za mene?" - okrenem se k njemu, a onda opet vratim pogled na Uroša.

Ja:"Možeš da nas ostaviš same?" - on klimne glavom i izadje, a ja sednem na krevet.

Ja:"Zašto si došao?"

Ilija:"Zbog tebe. Ne mogu više, previše si daleko."

Ja:"Ja bih svakako došla ovde zbog fakulteta."

Ilija:"Ali si sada otišla zbog mene i Mine."

Ja:"Kad smo kod nje, gde je ona? Sigurna sam da je i ona ovde, mislim ne bi ti dala da dodješ sam ovde."

Ilija:"Ona je u London. Ona misli da smo ovde zbog posla." - nasmejem se i ustanem.

Ja:"I vi mislite da je ona poverovala? Ona nije glupa. Treba da odete, pre nego što ona dođe i naudi meni ili Ejmi." - okrenem se i pogledam kroz prozor.

Ja:"Treba da se vratite."

Ilija:"Ne vraćam se tamo, došao sam ovde zbog tebe i neću odmah otići."

Ja:"Ako već ne misliš na mene, misli na svoju sestru, ona može i Ejmi da naudi."

Ilija:"Hoćeš da kažeš da ja ne mislim na tebe? Je l' sam ja taj koji je samo otišao od tebe. Jesam li? Nisam."

Samo sam ćutala.

Ilija:"Ja te volim Helena. Rizikujem samo kako bih te video. A znam da i ti mene voliš!" - osetila sam da je stao iza mene.

Ja:"Ne znaš šta pričaš, ja sam ti još u Londonu rekla šta sam imala." - reči su jedva izašle iz mene.

Ilija:"Ali tvoje oči su mi govorile suprotno. Možda jesam proverovao na trenutak, ali siguran sam da me lažeš." - suzdržim suze i okrenem se ka njemu.

[misljenje👇🏼]