"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::64. Deo - Kraj::

::64. Deo - Kraj::

Ejmi:"Ilija, polako, ljudi te gledaju."

Malo se smirim i pogledam u sobu. Bila je budna. Polako uđem sav nasmejan unutra.

=Helena P. O. V.=

Ilija je sav srećan ušao u sobu i gledao me sa sjajem u očima.

Ja:"Dobro si?"

Upitam ga sva zbunjena.

On je prišao krevetu i ja sam se malo usoravila, te je on seo kraj mene.

Ilija:"Dobro sam, i ti si dobro, a i naša bebe je dobro."

Da li on to rekao...

Ja:"Beba? Hoćeš da kažeš da sam...."

Prekinuo me.

Ilija:"Da, trudna si već mesec dana."

Usne su mi se izvile u ogroman osmeh, a ja  sam ga odmah zagrlila.

Ja:"Ovo je čudo, ne mogu da verujem. Presrećna sam."

Uzvratio je zagrljaj.

Ilija:"Znam i ja sam."

°°°

Čim sam ušla u vilu, odmah su svi skočili na mene.

Ja:"Polako. Reći ću vam sve."

Lana mi je prišla.

Ja:"Lana će dobiti brata ili sestru."

Svi su bili potpuno iznenađeni.

Ja:"Imala sam istu reakciju."

Lana mi je pustila ruku i odjurila u dvorište.

Odem za njom. Bila je kod Bobija. Pričala je sa njim.

Lana:"Bobi, oni će imati sad malu bebu, mene će zaboraviti, jer nisam njihovo dete. I onda će me mama vratiti kod ostale dece."

Ja:"Lepotice, to nije istina. I ti si naša ćerka."

Dođem do nje i spustim se do njene visine.

Lana:"Ali vi ćete imati, malu bebu, mene ćete zaboraviti."

Ja:"Kako to možemo? Naravno da nećemo. Volimo te. Nemaš razloga da se plašiš i ti si naša ćerka, a uskoro ćeš imati i brata ili sestru."

Pogledala me i nasmejala se.

Ja:"Šta bi ti više volela?"

Lana:"Brata."

Ja:"I ja isto, htela bih jednog princa, pošto princezu već imam."

Poljubim je u obraz i vratimo se unutra.

Ilija:"Je l' sve u redu?"

Ja:"Jeste, pričale smo."

°°°

Ja:"Žao mi je zbog onoga juče."

Dimitrije:"Ma ništa, čestitam ti."

Ja:"Očekujemo poziv za venčanje."

Dimitrije:"Da, da. I mi isto."

Pogleda u Ejmi.

Uroš:"I hoćeš uskoro."

Marija:"Baš mi je bilo drago što sam vas sve upoznala. Dimitrije mi je pričao o svima vama."

Ejmi:"I nama je bilo drago."

Sara:"Pa vidimo se onda."

Dimitrije, Marija i Sara su otišli u avion, a mi smo se vratili kući.

[8 meseci kasnije]

Dobili smo malog dečaka. Luku. Presladak je. Polako ga spustim u krevetac i pogledam ka vratima. Tamo je bila Lana, malo je virila u sobu.

Ja:"Lepotice? Dođi."

Polako je ušla u sobu i došla kod mene.

Lana:"Baš je sladak."

Ja:"Kako je tetka?"

Lana:"Leži u krevet."

Ejmi je u osmom mesecu i sve se više bliži dan kad ćemo dobiti još jednog člana porodice. Uroš se ne pomera od nje. Stalno je kraj nje.

Lana:"Lukabje baš sladak."

Ja:"Jeste."

Ilija:"Pa na tatu!"

Pogledam ka vratima.

Na njima je bio Ilija. Nasmejao se.

Lana:"Tata!"

Uzviknula je i potrčala kod njega, te je on uzeo u naručje.

Ilija:"Polako da ne probudimo brata. Kako je bilo u školi."

Lana:"Bilo je super i ima jedan mnogo sladak dečak, zove se Marko."

Ilija:"Treba li da ga zovem na ručak da popričamo s njim."

Lana:"Jaoj, tata, naravno da ne. Samo je sladak."

Ja:"Pa i meni je nekad tata bio samo sladak, a vidi sad."

Ilija:"I sad smo velika porodica."

Poljubio me je, te nas je Lana zajedno zagrlila, dok je Luka mirno spavao u svom krevetu. Napokon smo stvarno srećni. Imali smo puno prepreka, ali sada smo zajedno i to u većem broju.
.
.
.
I došao je kraj i ovoj priči. Značilo bi li da oni koji su je čitali ostave opširno mišljenje. Volim vas💗💗