"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::18. Deo::

::18. Deo::

Ušao sam sobu, te prišao stolu uzeo slušalice i izašao iz sobe.

=Helena P. O. V.=

Sigurno je čuo sve.

°°°

Ja:"Nego kada će Lazar i Nikola da odu? Je l' su ti pričali nešto?" - upitam je znatiželjno.

Ejmi:"Lazar mi je pričao da će ovde ostati do kraja leta, ustvari do početka fakulteta." - Ilija se zagrcuo kafom, koju je pio.

Ja:"Šta je bilo? Polako nemoj da mi se udaviš tom kafom, Dušice?" - rekla sam tiho, da me je samo on čuo. Samo je prevrnuo očima i nastavio da pije kafu.

Ejmi:"Pozvala bih ja ovde, ali ne znam, moram da vidim sa tatom."

Ilija:"NEE!!!" - uzviknuo je - "mislim ovaj, nemamo dovoljno soba." - Ejmi ga pogleda namršteno.

Ejmi:"Pa Lazar bi spavao kod mene, a Nikola kod Helene!" - pogledala sam u Iliju. On je već gledao u mene i odmahivao glavom, a ja sam se samo nasmejala.

Ja:"Meni odgovara." - Ejmi se nasmeje.

Ejmi:"Idem odmah da vidim sa tatom." - otrčala je, a ja sam ostala sama sa Ilijom.

Ilija:"Ovo mi namerno radiš?!" - seo je pored mene.

Ja:"Zaboraviću te, videćeš!" - kažem jedva, jer mi je bio previše blizu.

Ilija:"Baš!" - ustane i ode na sprat.

°°°

Nikola:"Okej je to što ćemo biti ovde, ali ja ću doći tek za nedelju dana. Imam važnu utakmicu i moram da je odigram. Nakon nje odmah dolazim." - klimnula sam glavom.

Ja:"U redu." - poljubila sam ga, a on je izasao iz vile, jer ga je taksi čekao ispred da ga odveze na aerodrom.

[Sutradan]

Ja:"Izlazim!" - uzviknem, a onda se obujem i izadjem. Krenula sam prema jedinom mestu koje znam ovde. Kad sam stigla sela sam dole na travu i zažmurila, ali me trgao Ilijin glas.

Ilija:"Uživaš?" - upitao me sa osmehom na licu.

Ja:"Jesam dok ti nisi dosao!" - seo mi je još bliže.

Ilija:"Pa ipak si došla na mesto gde smo se prvi put poljubili!" - pogledala sam ga namršteno.

Ilija:"Da, da!" - gledao me pravo u oči, kao i ja njega.

Ja:"Ovajj, ja ću da idem!" - krenula sam da ustanem, ali me je on uhvatio za ruku i povukao nazad. Pogledao me u oči, pa u usne, kao da traži dozvolu da me poljubi. Srce mi je lupalo kao ludo. Više nisam mogla da izdržim poljubila sam ga. Naravno uzvraćao je. A onda sam se odmakla od njega.

Ja:"Ne, ne, ne, ne treba da radimo ovo!" - ustala sam i krenula kući, ali me je zaustavio Ilija, uhvativši me za nadlakticu i okrenuvši me prema sebi.

Ilija:"Ja ne mogu više ovako. Helena ja tebe volim i to jako jako. Volim te više od sebe. Nervira me to što je Nikola stalno kraj tebe. Ljubomoran sam previše. Život bih dao za tebe. Nedostaješ mi. Nedostaje mi tvoj miris, tvoje usne, tvoji zagrljaj, poljubac. Ti mi nedostaješ. Molim te mi reci šta da uradim, samo da nastavimo tamo gde smo stali." - gledala sam ga dok mi se srce cepalo.

Ja:" Ilija, volim i ja tebe takođe, ali ne mogu. Ako Ejmi sazna, neće hteti da priča sa mnom više." - odmahivao je glavom.

Ilija:" Ejmi ne mora da zna. Ne svidja se ni meni da je lažem, ali ne mogu više ni tren bez tebe! " - samo sam ga odjednom poljubila i zaobišla ga, te se vratila u vilu.

[misljenje👇🏼]