"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::8. Deo::

::8. Deo::

Prekinula sam poziv, s onda bacila telefon na krevet pored sebe i zatvorila oči, ali tad je poput padobranca u sobu uleteo Nikola.

"i dalje je ovde" - pomislila sam u sebi.

Ja:"Heej" - seo je kraj mene.

Nikola:"Ono od sinoć...."-prekinula sam ga.

Ja:"Da, izvini, to je bila greška, samo sam htela da napravim Iliju ljubomornog, ali mi je krivo što sam te iskoristila. Žao mi je."-nasmejao se.

Nikola:"Nema veze i ja kao lud, jurim za tobom, a ne osećaš isto što ja osećam."-bilo mi je krivo.

Ja:"Samo Ejmi ne sme da zna da mi se, znaš.!" - nasmejala sam se..

Ejmi:"Šta ne smem da znam?" - bila je na vratima.

Ja:"Daaaaa..."-Nikola me prekinuo.

Nikola :"Da je Helena bolesna, pošto uvek se uzvrtiš oko nje, a to je samo mala prehlada." - namignuo mi je.

Ejmi:"Oo Bože, okej, ali znaš da se brinem za bilo koga, ko je bolestan" - napravila je čudan izraz lica, a onda izašla.

Ja:"Hvala" - poljubila sam ga u obraz, a on se samo nasmejao.

Nikola:"Ma ništa" - tad je izašao iz sobe.

Uffff, ovo je bilo blizu, a sada da se vratimo razmišljanju. Bacila sam se opet na krevet, a onda zatvorila oči. Stvarno ponekad želim da nestanem sa sveta i da se ne vraćam, da pobegnem od svega.

Ilija:"Zašto bi pobegla?" - zar sam ovo rekla na glas?

Ja:"Ilija?"

Ilija:"Nije bitno, ovde sam da se izvinim za ono od sinoć. Nisam trebao onako da reagujem. Ali shvatam da Ejmi ništa ne zna, tako da razumem Zašto se tako ponašaš."-klimnio je glavom, a onda me pogledao pravo u oči.

Ja:"Samo ne želim da mi se naljuti, ne želim da izgubim prijateljicu."-rekla sam, a onda spustila pogled.

Ilija:"Zašto mi ne kažeš, Zašto to mislis?" - i dalje me gledao, osećala sam to.

Ja:"Ranije mi je pričala da su sve njene prijateljice padale na tebe i ona bi podržala tu vezu, ali kada biste raskinuli, one nisu htele ni nju da vide čak i ja sam joj obećala da neću pasti na tebe i biti s tobom, jer mi je to prijateljstvo bitnije."-nasmejao se.

Ilija:"Pa delimično si ispunila obećanje" - pogledala sam ga.

Ilija:"Dobro, dobro, ali Ništa ne menja to da smo spavali prošlog leta. I ne menja činjenicu da te i dalje volim. A drugo sve njene drugarice su bile one ufurane, ja sam joj tehnički pomogao, ali ti. Ti si skroz drugačija. Nisi kao one. Imaš nešto što me jako privlači, nešto što me tera da provedem s tobom ceo zivot." - približio mi se, a onda pribio uz sebe.

Ja:"Ilija nemoj. To je bila greška!" - nasmejao se.

Ilija:"Ne govoriš ono što stvarno misliš!"-odgurnula sam ga od sebe.

Ja:"SAD si i pametan?" - opet se smeška.

Ilija:"I potvrdila si moje reči." - pogledala sam ga besno, a onda je on samo izašao.

[misljenje👇🏼]