"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::59. Deo::

::59. Deo::

Uputila nas je u veliku prostoriju, gde su se deca igrala, ali meni je za oko zapala jedna mala devojčica, koja je sedela sama u jednom ćošku.

Zorana:"To je Lana. Pre ce nedelje je napunila sedam godine i jako je pametna, ali je uvek sama i nažalost i njoj se dešavalo isto što i tebi. Stalno sam se brinula o njoj."

Ja:"Dovedi je."

Zorana je otišla po nju, a ja sam pogledala Iliju.

Ja:"Možemo nju? Ima samo sedam godina i prolazi kroz ono kroz šta sam i ja. Želim nju, mogu da je spasem toga."

Ilija:"Hteo sam isto da ti predložim."

Poljubim ga, a onda je Zorana došla sa Lanom. Spustila sam dole, da budem njene visine.

Ja:"Hej, lepotice." - sakrila se iza Zorane.

Leno:"Nemojte da me date, povrediće me."

Suze su mi skupile u očima, ali sam ih zadržavala da ne padnu.

Zorana:"Dušo, neće. Ova seka će da te čuva lepo i ona je nekada bila kao ti! I ona je kao mala prolazila kroz isto, kroz šta si i ti."

Lana me je pogledala.

Lana:"Je l' to istina?" - polako klimnem glavom, a ona me zagrli.

Lana:"A on?" - pokaže na Iliju i on se nasmeja i spusti dole kod nas.

Ilija:"Ja sam neko ko će da te pojede koliko si slatka." - počeo je da me golica.

Ja:"Pa? Hoćeš li kod nas? Ako ne želiš nećemo da te teramo silom."

Lana:"Mogu da ponesem i svog medu?"

Ja:"Naravno."

Otrčala je unutra i vratila se sa medom u rukama.

Lana:"Mogu da ponesem i svog medu?"

Ja:"Naravno."

Otrčala je unutra i vratila se sa medom u rukama.

Zorana:"Samo da joj spakujem stvari."

Ja:"Ne muči se, kupićemo joj sada, sve što želi."

Ona srećno poskoči, nakon čega smo se Ilija i ja potpisali.

Zorana:"Ne moram da dolazim kod Vas da vidim da li će ona živeti lepo, jer znam da hoće, znam da ćete je čuvati."

Pozdravili smo se i otišli do grada da joj kupimo stvari, kupili smo baš puno, a onda otišli kući.

Svi su bili u dnevnoj sobi. Kad su videli Lanu nasmejali su se i ustali, ali je ona stala iza mojih nogu.

Ja:"Slatkice ne plaši se. Ovde te niko neće povrediti. Ovako, ovo su moji mama, tata i brat."

Lana:"Ali rekla si da si nekada bila kao ja."

Ja:"I jesam, ovaj bata me je našao i njegova porodica me je usvojila. Ali ih ja zovem mama i tata. Ovo je Ejmi, moja najbolja drugarica i njegova sestra. A ovo su njegovi roditelji."

Lana:"A tvoj brat i njegova seka se vole?"

Ja:"Da kako si znala to?" - nasmejala se i pokazala na njihove ruke.

Lana:"Drže se za ruke."

Ilija:"Dođi da ti pokažem sobu."

Uzeo je za njenu malu ručicu i otišli su u sobu. Odem do kuhinje i napravim joj sendvič, te krenem ka sobi. Ali sam je čula kako priča sa Ilijom.

Lana:"Da li je ona srećna?"

Ilija:"Jeste!"

Lana:"Ako bude tužna, moraš da je oraspoložiš da bude srećna, jer ona to zaslužuje."

Ilija:"Znam, veruj mi pored mene, neće biti tužna, a nećeš ni ti! Jer o a zaslužujete svu sreću sveta."

[mišljenje👇🏼]