"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::4. Deo::

::4. Deo::

Ja:"Zašto? Mi nemamo ništa, niti smo imali, niti ćemo imati!" - rekla sam besna.

Ilija:"kako možeš da kažeš da nismo imali ništa?" - upitao me nekako tužno.

Ja:"Zato što sam već zaboravila na to. I još nešto, ne deri se više, ne želim da Ejmi čuje. Laku noć." - zalupila sam mu vrata pred nosem i onda se spremila za krevet i legla.

[Jutro]

Već svi sedimo za stolom i doručkujemo. Ilija i ja se ponekad samo pogledamo, a onda oboje sklonimo pogled. Stvarno se pitam zašto sam ovde. Zašto sam opet došla? Zašto mi je život ovoliko sjeban? Odjednom su mi slike i događaji koje želim da zaboravim prošli kroz glavu i samo sam počela da plačem i odjurilaa u sobu, te se spustila niz zatvorena vrata. Neko je pokušao da udje. Odmakla sam se od vrata, kako bih mu to dopustila. Bila je to Ejmi.

Ejmi:"Dušo, šta ti je? Zašto plačeš?" - pogledala me zabrinuto.

Ja:"Ja ne mogu više. Zašto život mora da mi bude ovakav? Zašto me sve to proganja, zašto jebeno ne mogu da zaboravim na sve?!" - zagrlila sam je.

Ejmi:"o Dušice moja!" - rekla je tužno.

Tad se čulo kucanje, a na vratima je bio Ilija. Brzo sam obrisala suze.

Ilija:"Helena? Jel' ti to plačeš?" - U glasu mu se čula zabrinutost.

Ja:"Ne, samo ti se učinilo." - Ejmi nas je skenirala pogledom.

Ejmi:"Zašto tebe uopšte briga?" - bila je uporna.

Ilija:"Pa ovaajj, video sam da plače, pa sam samo pitao." - Ejmi je polako klimala glavom.

•••

Polako ustajem i ugledam mamu kraj prozora?

Ja:"mama?" - bila sam zbunjena.

Mama:"Divna moja kćeri. Došla sam samo da ti kažem da te mnogo volim! Sve ću ti objasniti jednog dana." - ustala je sa kreveta i krenula da izađe.

Ja:"Nećeš valjda opet otići i ostaviti me?" - samo me je pogledala, a onda opet otišla.

Ja:"mamaaa!"

Xx:"Helena? Helena?"

Dozivao me je neki glas. A onda sam samo otvorila oči i shvatila da je to bio samo san.

Ejmi:"Jel' si dobro? Samo si se onesvestila i počela da dozivaš majku." - pogledala me je zabrinuto.

Ja:"Mama je opet otišla od mene. Opet me ostavila." - Ejmi me privukla u zagrljaj.

Ejmi:"Srećo. To je bio samo san. Dodji.-zagrlila me i stavila moju glavu u svoje krilo.

Ja:" Opet me je ostavila, Ejmi!" - suze su se nizale niz moje obraze. Ilije nije ni bilo sada u sobi. Sklopila sam oči i ubrzo zaspala.

[Jutro]

Budi me glas koji jako dobro poznajem. Otvaram oči i vidim Iliju, sa osmehom na licu, što i meni izmami jedan.

Ilija:"Tata mi je rekao da dodjem po tebe. Da te probudim. Čekamo te za stolom." - rekao je, a onda polako izašao.

Nasmejana sam ustala spremila se i sišla dole.

Ja:"Jutro!" - kažem, te sednem za sto kraj Ejmi.

Ilija je izvukao stolicu, misleći da ću da sednem kraj njega, ali sam sela pored Ejmi.

Ejmi:"Napokon, spavalice!" - rekla je, a onda uzela da jede.

[misljenje👇🏼]