"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::2. Deo::

::2. Deo::

Ja:"Za dva dana idem sa Ejmi u London kod njenog oca. I ovo leto!" - rekla sam nesigurno.

Bojan:"Slobodno, taman ces da se odmoris pre polaska na fakultet." - rekao je sa osmehom na licu.

Nakon što sam završila sa doručkom, odnela sam tanjir u sudoperu, te otišla u sobu i spakovala se. Znam da idem za dva dana, ali volim da budem spremna za putovanje. I ovo leto ću provesti kod Ejminog oca, barem neću videti Iliju i njegovu...devojku. Iz misli me je trgao Urošev glas.

Uros:"Došao je Lazar." - rekao je, a onda se pojavio i on lično iza Uroša. Osmehnula sam mu se, a onda je ušao u sobu.

Lazar:"Šta ti je, opet si smrknuta?" - pogledao me upitno i seo na krevet pored mene.

Ja:"Imam osećaj kao da ne pripadam ovde, kao da ne pripadam na ovom svetu uopšte." - rekla sam na ivici suza.

Lazar:"Hej, smiri se." - uputio mi je zabrinut pogled.

Ja:"Ja ne pripadam ovde, nikada nisam" - sve ovo sam rekla, plakajući.

Lazar:"pogledaj sa neke vedrije strane...!" - pokušao je da me smiri.

Ja:"lako je to tebi da kažeš." - nisam mogla da prestanem da plačem.

Lazar:" u pravu si, nisam doživeo ništa od onoga što si ti, ali sve cye biti u redu." - tešio me je, dok sam mu mokrila majicu.

[Dva dana kasnije]

Sele smo u avion pre nekoliko sati i za koji sat stižemo u London.

°°°

Na aerodromu nas je sačekao Ejmin otac.

Goran:"Lepo te je opet videti Helena." - rekao je ljubazno, a onda smo otišli do njegovog auta i odvezao nas je u vilu. Lepa kao i uvek. Ali šta ćeš, kad čovek ima novac.

Otišla sam na sprat u sobu gde sam bila prošlog puta. Raspakovala sam kofer i legla na veliki mekani krevet. Posle nekoliko sati smo sišli da večerama.

Goran:"Ilija ce ipak doći ovde letos. U stanu, gde živi tamo u Filaderfiji  se desilo nešto. Pa će biti ovde. I to već sutra."

Odjednom kad sam čula da ce doći ovde sam se zagrcnula hranom. Ejmi me je udarala po ledjima.

Ejmi:"Jel' si dobro?" - pogledala me je podignutim obrvama.

Ja:"da, samo sam se zagrcnula." - lažno sam se nasmejala.

Ejmi:" A gospodjica savršena?" - rekla je nameštena.

Dragan:"ona ima neku rodbinu ovde pa će odsesti kod njih."

Više nisam mogla da slušam.

Ja:"Vama zelim prijatno vece, a ja idem da spavam. Jako sam umorna od puta." - ustala sam i otišla u sobu.

Dobro je što će ona odsesti kod svojih ovde, jer da je došla u ovu kuću, ja ne bih mogla da ih gledam zajedno. Da, jeste svidja mi se, ali je komplikovano na neki način.

[misljenje👆🏼]