"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::25. Deo::

::25. Deo::

=Helena P. O. V.=

Ilija:"Mnogo te volim!" - krene da me poljubi, ali se izmaknem.

Ja:"Bolesna sam!" - nasmejao se,a onda me poljubio.

Ilija:"I otrov bih uzeo od tebe!" - nasmejem se i zagrlim ga.

Ilija:"Sad moram da idem."

°°°

Lazar:"Gde je naš bolesnik?" - upita me i udje u sobu.

Ja:"Evo me!" - odgovorim mu, te se nasmejem.

Lazar:"Kako si?" - upita me.

Ja:"Malo sam bolje, sutra ću biti već kao nova. Nego ostali gde su?"

Lazar:"Ejmi je sa Nikolom u dnevnoj, Nikola nešto nije raspoložen, a Ilija je rekao da ide da razgovara sa ocem o nečemu važnom."

Skupim obrve, šta li je Nikoli? I zar je Ilija otišao, već da razgovara o firmi i nama sa ocem?

Ja:"Dobro, dosadno mi je ovde. Ali i dalje mislim da neću moći da ustanem iz kreveta."

Lazar:"Polako, doći će Ejmi kasnije! Sad moram da idem." - klimnem glavom i on izadje.

Nakon njega u sobu udje Nikola. Bio je snužden.

Ispravim se u sedeći položaj i pogledam ga.

Nikola:"Ja odlazim." - bila sam zbunjena.

Ja:"Zašto?" - upitam ga.

Nikola:"Znam da voliš Iliju. Znam da mene ne gledaš na način kao nekada. Znam sve. Ne želim da ostanem ovde više. Srećna si s njim. Kad je on pored tebe. Ako si ti Srećna i ja sam." - u očima mu se mogla videti tuga i suze koje je skrivao i nije pustao napolje.

Ja:"Jako mi je žao." - pogledao me je i nasmejao se.

Nikola:"Ne treba da ti bude, čuvaj se!" - izašao je.

•• jutro ••

Ovaram oči i polako ustajem. Sad sam kao nova.

Ejmi:"Sad pričaj!" - kaže, ulazivši u sobu.

Ja:"Šta?" - sedne pored mene.

Ejmi:"Ti i Nikola? Šta se desilo? Što je otišao?" - spustim pogled.

Ja:"Razgovarali smo sinoć. Objasnila sam mu, kako ne mogu da zaboravim tog momka kog volim. Nije to bas lako prihvatio sigurno, ali nisam mogla više da ga držim u zabludi i da mu dajem još veću nadu. Pokušala sam, ali ne ide."

Ejmi:"Slomljen je!" - ustala sam sa kreveta.

Ja:"Znam, ali bolje je tako. Naći će nekoga ko će ga voleti. Zaslužuje to."

Ejmi:"Dobro nećemo o tome. Nego, još koji dan pa puniš osamnaest šta ćeš da obučeš?" - nasmejem se.

Ja:"Mislila sam da odemo do grada da kupimo?"

Ejmi:"Ako hoćeš možemo sada." - klimnem glavom.

°°°

Ejmi:"Kako ti lepo stoji!!! Obavezno nju da uzmeš. A našla sam ti i ovo!" - u rukama je imala štikle.

Ja:"A ti, šta ćeš?"

Ejmi:"Ja cu otići sa Lazarem sutra, sad smo izašle za tebe."

Skinula sam haljinu, platila je na kasi, kao i štikle i vratile smo se u vilu.

Ona je otišla kod oca. Želi da isplanira moj rodjendan, ali da to bude iznenadjenje.

Ilija:"Čujem Nikola je otišao?" - bio je naslonjen na vrata, a ja spustim pogled. Pridje mi i podigne mi glavu.

Ilija:"Sad misliš da si ti kriva, jer si ga povredila, ali veruj mi nisi." - privuče me u zagrljaj.

[misljenje👇🏼]