"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::27. Deo::

::27. Deo::

=Ilija P. O. V.=

Prokletstvo nisam to hteo da kažem. Okrenem se i na stepenicama vidim Ejmi.

Ejmi:"Šta čekaš? Idi za njom!" - pogledam je.
Ja:"Otišla je zbog tebe. A nisi nas ni saslušala."

Ejmi:"Idi pre nego što bude kasno." - donekle je i u pravu. Obujem se i brzo izadjem. Udjem u auto i brzo odem do aerodroma. Nisam je nigde našao. Brzo sam otišao do aviona.

Xx:" Ne možete tamo bez karte."

Ja:"Molim vas, devojka će da mi ode. Ne želim da je izgubim." - pogledala me i pustila me. Otrčao sam do tamo. Ona se pela u avion.

Ja:"Helena!!!  - pogleda me nakon što čuje svoje ime i zaustavi ceo red iza sebe.

Otrčaim do nje i spustim je sa onih stepenica.

Ja:"Nemoj da ideš!" - udarila mi je šamar.

Ja:"To sam zaslužio."

Xx:"Gospodjice, polećemo za pet minuta." - govorila je stjuardesa.

Helena:"Dolazim odmah!" - pogledam je.

Ja:"Ne dolazi."-Helena me pogleda. - "ne možes da odeš."

Helena:"One tvoje reči su me jako povredile, jako. Zatim Mina me se setila, sad sam joj ja meta. Onda Ejmi mi je ljuta, zašto bih ostala ovde?"

Ja:"Jako se izvinjavam zbog mojih reči, kod nas ćeš biti bezbedna i Ejmi je ta koja mi je rekla da odem za tobom. Molim tee."

Helena:"U redu!" - kažem, a on me čvrsto zagrli i uhvati me za ruku, te povuče ka autu. Uff, ostaje mi još razgovor sa Ejmi.

Udjemo u vilu i Ejmi me zagrlila čim me videla.

Ja:"Ja..." - prekinula me.

Ejmi:"Ne, samo ćuti. Recite mi samo jedno, da li ste još uvek zajedno?"

Ilija:"Da!"

Ja:"Ne!" - kažemo istovremeno.

Ilija:"Zašto?" - pogleda me čudno.

Ja:"Nisam se vratila zbog tebe, već zbog Ejmi. Nikada neću zaboraviti ono što si mi rekao."

Ilija:"Ali stvarno nisam to mislio, nikada te ne bih povredio. Bio sam besan, izletelo mi je."-samo ga pogledam i odem gore u sobu.

[dva dana kasnije]

Još pet dana, danas dolaze Uroš, mama i tata. Biće ovde za rodjendan. Otići će dan nakon rođendana.

Ilija:"Moramo da razgovaramo."

Ja:"Prvo." - udarim mu opet šamar.

Ilija:"I ovo sam zaslužio."

Ja'"Za one reči, zaslužuješ mnogo više, jako si me povredio tada i dalje ne mogu da verujem. Nisam mislila da ću ikad ćuti to od tebe." - odem do vrata i otvorim ih.

Ja:"Možeš da izadješ sada."

Pogleda me. Krene da izadje, ali na stane.

Ilija:"Neću odustati." - kaže, te izadje iz sobe, a ja zatvorim vrata.

°°°

Ja:"Mama, Tata?" - otrčaim do njih i zagrlim ih jako.

Uroš:"A ja? Želim i ja zagrljaj."

Nasmejem se i zagrlim ga čvrsto.

[misljenje👇🏼]