"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::48. Deo::

::48. Deo::

Ja:"Helena nemoj, molim te."

Okrenula se ka meni, bila je sva uplakana.

Helena:"Ejmi, život mi je gotov, ne mogu više da podnesem ovo. Majka za koju sam mislila da je umrla, ostavila me kao siroče, onda dva puta sam se susrela sa smrću, staratelji bi me stalno maltretirali, onda kad me je Uroš spasio iz Mini ih ruku pre sedam godina, pomislila sam da ću biti srećna, upoznala sam tebe, pa Iliju i zaljubila sam se u njega, desilo se nešto što sam godinu dana krila od tebe, zbog čega mi je žao, celu godinu sam bila tužna zbog toga, ali nisam smela da ti kažem, kako te ne bih izgubila. Bila si mi jedini prijatelj, kroz život nisam imala ni jednog prijatelja, sem tebe. Uvek si bila tu za mene. Onda kad sam napokon mogla da budem srećna sa Ilijom, dodje Mina koja mi preti vašim životima. Onda oni se venčaju, a ja ostanem trudna i pomislim, imam smisao da živim i onda ga izgubim i njega i saznam da više ne mogu ni da imam decu, dok smo Ilija i ja udaljeni preko mora, a on se bori za život. Ja nikada neću biti srećna, ali nikada, sve skupljam u sebi, ne mogu više, trpela sam sve, ali više ne mogu, ovako ću skratiti muke." - sve vreme sam ćutala, nisam mogla ništa da kažem, samo sam ćutala, a onda se okrenula.

Ja:" Helena, razumem te, molim te, nemoj! Razumem te, ali obećavam da ćemo sve preproditi, kroz sve ćemo proći zajedno, molim te nemoj."

Napravila je još jedan korak.

Ja:"Helena, molim te. Pomisli na Uroša! Roditelje! Mene! Iliju! On će se oporaviti! Zamisli kako će se oni osećati."

Opet je napravila korak unapred.

Ja:"Helena!"

Ja:"Helena, molim tee!" - odjednom me je neko zvao, bio je to Uroš. Smatrala sam da je nešto važno pa sam se javila. Ali nakon onoga što mi je reko nisam mogla da verujem.

Ja:"Ilija je šta??" - Helena se odmah okrenula i pogledala me, a ja sam samo prekinula.

Ja:"Ilija je u komi!" - samo se odmakla od ivice i krenula unutra.

Ja:"Helena, gde ćeš, stani."

Helena:"U London!" - je l' se ona šali sa mnom?

Ja:"Ali Mina!"

Helena:"Neka me ubije ionako mi je život odvratan."

Dimitrije:"Šta se desilo?"

Ja:"Hoće da ode u London. Ilija je u komi."

Dimitrije:"Ali doktor joj neće dati."

Helena:"O da hoće."

Samo je otišla kod doktora.

°°°

Helena je izašla iz kancelarije.

Helena:"Pa idemo da kupimo karte za već večeras."

Nisam je ni pitala kako je ubedila doktora, jer sam se plašila odgovora.

Dimitrije nas je odvezao da kupimo karte i spakujemo neke stvari, te smo otišli na aerodrom i imali još sat vremena do poletanja.

[mišljenje👇🏼]