"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::22. Deo::

::22. Deo::

Ja:"Ejmi ma daj, želim da spavam. Nedelja je."

Ejmi:"Ne, reći ćeš mi gde si bila sinoć, rekla si na kratko, a ja sam zaspala čekajući te." - bila je namrštena.

Ja:"Dobro, šetala sam se i onda su mi dva momka prišla, jednog sam istukla, a drugi je pobegao poput kukavice." - gledala me iznenadjeno.

Ejmi:"Ti nisi normalna, srvarno nisi." - uhvatila se za glavu.

Ja:"SAD želim da spavam." - uzviknem,a ona izadje. Pokrijem se i zatvorim oči, ali ništa, razbio mi se san, više mi se ne spava. Ustanem, te obavim ličnu higijenu i obučem se, a onda sidjem dole. Dole nije bilo nikoga sem Ilije.

Ja:"Gde su svi?" - upitam ga. Ćutao je i bio je nervozan.

Ja:"Ilija?" - pogledao me.

Ilija:"Ovajj, pre nego da sidjes dole, neko je došao." - progutao je knedlu.

Ja:"Ko?" - pogledom mi je pokazao iza mene, okrenem se vidim...nije moguće.

Ja:"Mama?" - oči mi se napune suzama, a srce mi je lupalo kao ludo. Brzo sam ja zagrlila, ali se onda odvojila od nje.

Ja:"Ali čekaj, kako to da si ispred mene? Valjda si umrla kad sam imala dve godine?"- namrštila sam se. - "osim ako...ne, ne, ti ne bi ovo uradila. Je l' da, ti me ne bi ostavila tek tako, zar ne?" - ćutala je dok sam ja plakala. - "reci nešto?" - uzviknula sam.

Mama:"Ja....jesam,uradila sam to i rekla im da ti kažu da sam mrtva kad porasteš!" - nasmejem se nervozno.

Ja:"Ne mogu da verujem!"

Mama:"Ali nisam imala novca da te izdržavam, morala sam, svakako bi te uzeli. Tvoj otac nije hteo ni da čuje za nas. Morala sam." - pogledam je.

Ja:"Ne izgledaš mi kao neko ko nema novca, već skroz suprotno." - spusti pogled.

Mama:"Udala sam se za jednog čoveka." - ne verujem.

Ja:"Zašto onda nisi došla po mene?"

Mama:"Jako sam ga Volela" - Da li ja to lepo čujem?

Ja:"Hoćeš da kažeš da nisi došla po mene, jer me čovek nije hteo. Hoćeš da kažeš da si izabrala njega, umesto mene? Ja ne verujem." - Ejmi i njen otac su izašli, ali Ilija nije, već mi je prišao i zagrlio me. Trenutno me je bilo briga da li će neko da nas vidi.

Ja:"Znaš li ti šta sam ja sve proživela dok si ti živela kao kraljica?" - podignem majicu i pokažem joj ožiljke.

Ja:"Ovaj ovde sam zaradila tako što kad sam imala 9 godina čovek koji me je usvoji bio je pijanica. Jednom je hteo da me siluje. Uzela sam nož da se odbranim, ali šta sam ja znala imala sam devet godina, uzeo mi je nož i uboo me. Da komšika nije ušla sama u kuću umrla bih. A ovaj ovde. Hm... Ovaj sam zaradila za 11 rodjendan. Porodica gde sam živela je imala već jednu ćerku. Njena ćerka me je u školi stalno maltretirala. Jednom je njena majka trebala da dodje po mene u školu, međutim, na putu je zadesila saobraćajna nesreća i nije preživela. Njena Ćerka Mina je krivila mene za smrt njene majke, zbog čega je baš na moj  rodjendan dok je njen otac bio na posao, pucala u mene. Uspela sam da izadjem iz kuće i tada je naišao Uroš koji mi je pomogao. I koji me je upoznao sa svojim roditeljima koji su me usvojili i sa kojima i dan danas živim i koji mi pružaju sve ono što ti nisi, ljubav, dom, porodicu." - nisam mogla da prestanem da plačem.-" Pritom svi su me uvek gazili, nisam imala prijatelja, uvek sam bila siroče. Svi su me gazili, ponižavali, čak i maltretirali. Nikada nisam čak ni bila u nekoj okej porodici svi su me tukli. Nemaš pojma kakav mi je život bio. Da nisam upoznala Uroša i roditelje, nikada ne bih imala porodicu. Čak su mi dali i svoje prezime. Da tako je više nemam tvoje, već sedam godina." - ćutala je.

Mama:"Kćeri..."

Ja:"Ne zovi me tako, ti nemas ćerku. A sad idi..."

Mama:"...."

Ja:"Rekla sam da ideš!!!!" - ona ustane i ode.

Ejmi je odmah utrcala unutra i prišla mi, dok je Ilija bio šokiran.

[misljenje👇🏼]