"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::57.Deo::

::57. Deo::

Ja:"Ja ne mogu da imam decu!"

Pogledao me.

Ilija:"Molim?"

Sela sam na krevet.

Ja:"Onu noć pre četiri godine kad si se oženio Minom, proveli smo zajedno. E pa ja sam tad ostala trudna. Ti si naravno bio otac. Nisam ti rekla, jer sam se plašila da se ne izletiš kod Mine, jer bi me ona ubila, ali kada si doživeo nesreću, od šoka sam se onesvestila i izgubila dete. Doktor je rekao da nikada više neću moći da imam decu."

Ilija me gledao u neverici.

Ilija:"Ja.."

Ja:"Rekla sam ti ne, sinoć, jer nemaš koristi od mene, šta ću ti, kad ne možeš da formiraš porodicu samnom, beskorisna sam."

Spustila sam glavu i počela da plačem. Ilija mi je podigao glavu, te su nam se pogledi sreli.

Ilija:"NISI beskorisna, mogla ti ili ne da imaš decu, moja si, volim te i voleću te uvek, zapamti to."

Ja:"Ali..."

Ilija:"Nema ali, nas dvoje ćemo imati porodicu, ako želiš možemo i da usvojimo dete. Vidi... volim te, učiniću sve za tebe. Ja ne mogu da zamislim svoj život be tebe. Dođi."

Privukao me u svoj zagrljaj.

Ilija:"Nema više plakanja, biće sve u redu. A sada..." - odvojio se od mene i opet kleknuo.

Ilija:"Hoćeš li se udati za mene?"

Klimnem glavom.

Ja:"Da, hoću!"

Stavio mi je prsten, te sam ga zagrlila.

Ja:"Hvala Bogu da te imam!"

•••

Ejmi:"Jeeesss!!!"

Uroš:"Pa čestitam!"

Sišli smo dole i ja sam im ispričala zbog čega sam sinoć rekla ne. Mama, tata i Uroš su bili pomalo zbunjeni, jer sam bila trudna. Ali kada smo im rekli da je sve reseno i da sam na kraju prihvatila da se udam za Iliju, čestitali su nam.

Ja:"Hvala Vam, svima."

Seli smo za doručak, a onda sam zvala Dimitrija, koji je morao da ode jos sinoć, a ja ga nisam ispratila, da se izvinim.

Dimitrije:"Ej!"

Ja:"Ej, htela sam da se izvinim zbog toga što te juče nisam ispratila. Rekla sam mu ne, jer sam mislila da me neće hteti više, jer ne mogu da imam decu, ali razgovorali smo jutros."

Dimitrije:"I? Pomirili ste se?"

Ja:"Da, jesmo i prihvatila sam da se udam za njega." - Rekla sam nesigurno.

Dimitrije:"Ou! Pa čestitam onda. Da."

Rekao je, te progutao knedlu.

Ja:"Okej, ovaj, mislim da me zovu, moram da idem. Čuvaj se i pozdravi Saru."

Dimitrije:"Hoću!"

Prekinula sam poziv i bacila se na krevet, nakon čega je u sobu ušao Ilija.

Pogledao je ka stolu j uzeo našu sliku. Namrštio se kada je video da je slika na pola.

Ja:"Mina ju je pocepala. Dva dana nakon što sam saznala da si u komi i nakon što sam izgubila naše dete."

Ilija:"Rekli smo da nećemo više o tome, jer ti je onda teško, a ja ne mogu da te gledam tako slomljenu." - podignem glavu i pogledam ga.

Ja:"Razmišljala sam i htela bih da usvojimo dete."

[mišljenje👇🏼]