"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::29. Deo::

::29. Deo::

Blizio se i Lazarev dolazak. Čak je i Uroš koji je stigao u međuvremenu, bio vidno nervozan. U tom trenutku je ušao Lazar, a Uroš mu je prišao i udario ga pesnicom, tako da je ovaj pao.

Ja:"Uroše!" - zajedno sa Ilijom ga odmaknemo od Lazara.

Lazar:"Šta ti je?" - pogleda u mene, te vidi Ejmi i odmah joj pridje.

Uroš:"Zar ti ona nije dovoljna, pa moraš da je varaš?" - Lazar ga pogleda.

Lazar:"Molim?"

Ejmi:"Ne pravdaj se, videla sam te danas u kafiću." - prodje šakom preko lica.

Lazar:"Vidi mogu da objasnim." - ona ga odgurnu od sebe i ustade.

Ejmi:"Molim te idi, idi i više mi se ne pojavljuj na oči" - samo je izašao nije ni pokušao da joj objasni. Ne mogu da verujem. On je sela na krevet i počela da plače. Uroš je odmah dotrčao do nje, a ona ga je samo zagrlila. Okeeejjj, ovo izmedju njih je jako čudno. Saznaću ja šta se dešava.

[Sutradan]

=Ejmi P. O. V.=

Helena:"Kako si sad?" - upita me nesigurno.

Ja:"Ne znam, osećam se tako povredjeno."-suza mi sklizne niz obraz.

Ja:"Idem da pijem vodu." - klimne glavom u ja izadjem.

Na putu do kuhinje Čujem vrata, otvorim ih. To je bio Uroš.

Ja:"Hej, udji!" - on uradi onako kako kažem.

Ja:"Hvala za ono juče!" - pogleda me.

Uroš:"Ma ništa, kako si sad?" - spustim pogled.

Ja:"Proći će!" - zagrlio me je. Bila sam iznenađena, ali sam mu uzvratila. Odvoji se i pogleda me u oči.

Ja:"Ilija je u sobi, kao i Helena" - kažem kako bih izbegla neprijatnu situaciju.

Krenem do kuhinje, ali me Uroš uhvatio za ruku.

Uroš:"Ejmi!"

Ejmi:"Reci?" - pogledam ga ravno u oči.

Uroš:"Ovaj... ništa zaboravi."

Helena:"Vas dvoje, soba, odmah!" - bila je na stepenicama. Pogledamo se i odemo s njom. Kad smo ušli u sobu, seli smo na krevet.

Helena:"Pričajte, nešto se desilo izmedju vas, ali mene zanima šta."

Ja:"Nije ništa!" - pogleda me sa podignutim obrvama.

Uroš:"Ja ću da kažem. Volimo se, samo što ona neće to da prizna, a razlog je nepoznat."

Ja:"E pa reći cu ti ga. Ona tvoja brineta je došla kod mene i rekla kako treba da te se klionim. Ona je tvoja devojka i da vam ne kvarim mir. Posle sam zavolela Lazara ili barem tako mislim."

Uros:"Devojka? Ja nisam imao devojku, nemam je ni sada. Jedina devojka koju volim si ti."

Ejmi:"Ja ne mogu sve ovo!" - samo ustanem sa kreveta i odem u svoju sobu.

=Helena P. O. V.=

Ja:"Polako treba joj vreme!"

Ustane sa kreveta i ode.

Ilija udje u sobu. Pridje mi i poljubi me. Sedne na krevet, a ja kod njega u krilo.

Ilija:"Sutra neko puni osamnaest?"

Ja:"Pa ne znam. Možda osoba koju mnogo voliš? I koja tebe voli?"

Poljubi me, poljubac je bio dug.

Ja:"Minut!" - ustanem i zaključam vrata, te mu pridjem i skinem majcu. Poljubio me je i polako je prelazio i na vrat...

[misljenje👇🏼]