"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::32. Deo::

::32. Deo::

Ilije nema nigde, znači da je već otišao kod Mine.

°°°

Nakon nekog vremena sam sišla dole da uzmem vodu, kad sam izašla iz kuhinje u dnevnoj su bili svi.

Mina:"Helenice, želim da ti kažem, da sam jako srećna. Ilija i ja smo se pomirili i venčaćemo se i to već sledeće nedelje." - časa mi je ispala iz ruke i slomila se na deliće.

Ja:"Jaojj žao mi je. A vama srećno, želim vam svu sreću." - isekla sam se skupljajući staklo.

Ejmi:"Helena pokupiću ja, idi ti u sobu." - klimnem glavom i krenem u sobu, srce je počelo da mi lupa kao ludo, a pogled magli. Ne, Helena smiri se. Ovako barem niko nije povredjen. Polako se popnem stepenicama i odem do sobe, te legnem u krevet. Ja ne mogu biti ovde. Otići ću odmah na fakultet. Sidjem dole i pridjem mami.

Ja:"Mama, ja bih da idem odmah u Njujork. Da upoznam grad malo, pre nego da počne fakultet." - pogledala me.

Ilija:"Zašto ideš, želim da budeš tu za venčanje."

Mina:"To je super ideja duso. Helenice očekujemo te. Možeš da odeš nakon venčanja." - poslala mi je poljubac.

Ja:"U redu, važi!" - kažem i jedva se nasmejem. Uhvatim Ejmi za ruku i povučem je sa sobom.

Udjemo u sobu i ja sam morala da joj ispričam sve. Nekome sam morala.

Ja:"Ali ne govori nikome!" - klimne glavom i zagrli me.

Ejmi:"Dušo moja, nisi trebala to da radiš, opet si ti povredjena!" - zajecam u njenom zagrljaju.

Ja:"Nakon venčanja, hoćeš li i ti da odeš sa mnom u Njujork, mama i tata imaju tamo kuću?" - klimne glavom.

Ejmi:"Ne bih te ostavila samu, nikad!" - zagrlim je.

Ja:"Kako mi je drago da smo drugarice!"

°°°

Tata:"Možemo da razgovaramo?" - upita me, ulazivši u sobu.

Ja:"Naravno."

Tata:"Mama i ja smo razmišljali i mislim da je najbolje da se preselimo ovde u London. Ovde imamo dosta posla, oko firme, mogu ovde da je otvorim i to zajedno sa Ejminim ocem."

Ja:"Pa to je super! Ne morate stalno da putujete."

=Ejmi P. O. V.=

Gledala sam skroz prozor. Odjednom osetim vreo dah na vratu, od kog se naježim.

Ja:"Uroše!" - kažem kroz šapat.

Ja:"šta mi to radimo? Helena je u susednoj sobi skroz slomljena." - pogleda me i nasmeje se.

Uroš:"A šta to radimo?" - nasmejem se i lepi i pristojno ga izbacim iz sobe. Odjednom opet udje u sobu, poljubi me na blic i ode. Šta je on to uradio? Ja ne mogu, stvarno ga volim. Kraj njega zaboravim i na Lazara.

=Helena P. O. V.=

Htela sam da popričam sa Ejminim ocem, ali sam stala kad sam čula Iliju.

Ilija:"Ona mene ne voli! Jasno i glasno mi je u lice rekla da je sve to bila šala i zezanje. U lice mi je rekla." - samo se okrenem i vratim u sobu.

[misljenje👇🏼]