"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::37. Deo::

::37. Deo::

[Nedelju dana kasnije]

Ja:"Pa dobro je, tata je sigurno delovao da kuća bude tako čista, kao nova je." - pričala sam sa Urošem preko video poziva.

Uros:"A Ejmi? Gde je?" - nasmejem se.

Ja:"Priča sa Dimitrijem u dnevnoj." - odmah se namrštio. - "ne budi ljubomoran, ona voli tebe, ne njega." - iza njega je bio Ilija. - "Šta više zaljubio se u mene!" - Ilija je pogledao u telefon.

Uros:"Rekao ti je?"

Ja:"Ne! Ejmi je shvatila pa mi je rekla." - tad se pojavila i Mina.

Mina:"Hej Helenice, baš mi je žao što si otišla. Vila nije ista bez tebe!"

Ja:"Sigurno da je tako."

Dimitrije:"Helena!!!" - drao se iz dnevne sobe.

Ja:"Moram da idem, cujemo se." - mahnem te prekinem poziv i odem dole.

Ejmi:"Spremio je kolače!" - čim osetim miris bilo mi je muka.

Ja:"Ne mogu, muka mi je!" - kažem te sednem na krevet.

Ejmi:"Ali ti ove voliš!" - približila mi je kolač nosu, a onda sam samo otrčala u kupatilo i povratila.

Ejmi:"Helena, je l' si dobro?"

Ja:"Ne znam." - odem u sobu bez reči. Uzela sam test koji sam kupila juče, jer imam neki osećaj.

°°°

Išla sam po sobi levo-desno. Šta sad da radim? Da, trudna sam, ali šta da radim? Imam tek osamnaest godina i ovde sam došla kako bih završila fakultet, koji još nije ni počeo. Ilija je daleko. On ne sme da zna. Mina je stalno s njim sada, ako sazna naudiće mu, a tek se pojavilo u meni. Možda je ipak najbolje da abortiram? Šta da radim? Milion pitanja, a nijedan odgovor.

Sidjem dole.

Ejmi:"Jesi li okej?"

Ja:"Trudna sam!" - pogledaju me zbunjeno.

Oni:"Šta si?!" - sednem na krevet.

Ja:"Abortiraću!"

Ejmi:"Molim? Nećeš to da uradiš. Ono nije ništa krivo!"

Dimitrije:"Slažem se sa Ejmi! Nije ono krivo što niste pazili!" - spustim pogled.

Ejmi:"Dimitrije!" - samo je uzeo telefon i izašao.

Ja:"Ejmi imam samo osamnaest godina, šta ću? A fakultet?"

Ejmi:"Ne moraš da ideš. Mogu da ti donosim beleške, a ti ćeš samo izlaziti na testove. I moramo da kažemo Iliji." - odmah skočim.

Ja:"Neeee! Ako Mina sazna doći će ovde i ubiti me kako se to dete ne bi rodilo. Živećemo tako, niko neće znati. Samo mi."

Ejmi:"Okej, ali kad tad im moramo reći." - pogledam na vrata.

Ja:"Dimitrija je ovo povredilo, a i u pravu je. Samo sve se desilo brzo i to baš nakon venčanja!" - pogleda me zbunjeno.

Ejmi:"Molim?" - prekrstila je ruke - "i ti mi sad tek kažeš!"

Ja:"Idem u sobu." - kažem kako bih izbegla razgovor.

Ejmi:"Pričaćemo mi još!" - odem u sobu i pozovem Dimitrija. Javila se sekretarica. Telefon mu je isključen. Ufff, kako mrzim svoj život. Sidjem dole i u kuhinji uzmem čašu i viski. Ali je tad došla i Ejmi.

Ejmi:"Ma da li si normalna? Gde ćeš sad da piješ?" - upita me i uzme mi flašu.

Ja:"A daj Ejmi!!! Želim da zaboravim na sve, barem večeras. Mrzim svoj život. Toliko ga mrzim da bih sad pozvala Minu i rekla joj sve. Da sam baš nakon venčanja bila sa Ilijom i da sam trudna. A znaš zašto? Jer znam da bi odmah došla i ubila me. Tako bih tek zaboravila sve i više se ne bih brinula." - Ejmi me uhvati za obraze.

Ejmi:" Da te više nisam čula. Smrt nije rešenje. Znam da ti je teško, ali moraš da izdržiš, ako ne zbog sebe ili mene, onda zbog tog malog stvorenja u tebi.

[misljenje👇🏼]