"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::17. Deo::

::17. Deo::

Ja:"I meni, i Nikoli se takodje svidelo." - Ilija se namrštio.

Goran:"Drago mi je da vam se svidelo i da je sve lepo prošlo, nakon onog problema oko firme mislio sam da ce propasti. Da se Ilija nije umešao, ona bi bila istorija." - potapšao je Iliju po ramenu.

Ejmi:"Ilija mene stvarno zanima šta si uradio!" - pogled je prebacio na mene.

Ilija:"Nista bitno." - čudan je. Zašto nam ne kaže?

Goran:"Deco, ostavljam vas moram da idem. Imam važan sastanak." - klimnuli smo glavom te je otišao.

Ejmi:"Sad nam reci šta si uradio." - udahnuo je i opet prebacio pogled na mene.

Ilija:"Kad mi je tata sve objasnio, znao sam da nam može pomoći Minin otac, ali je on u zamenu za pomoć tražio da budem s njegovom ćerkom, to jest Minom. Prihvatio sam jer znam koliko tati znači firma i nisam hteo da propadne. A tati nisam rekao, jer bi se naljutio što sam sa nekom koju ne volim samo zbog firme." - slušala sam ga i sve vreme ćutala.

Ejmi:"Zašto sada ne raskineš?"

Ja:"Ja mislim da ne treba da raskinu, baš mi idu jedno uz drugo."

Ejmi:"Helena?"

Ja:"Ejmi?"

Ne znam Zašto sam rekla da ne raskinu, ali mislim da sam zvuczala ljubomorno, pogledala sam u stranu ali sam primetila i da se Ilija nasmejao.

Ja:"Još samo nam ona hvali" - kažem, a onda ustanem kad vidim da se pojavila Mina.

Mina:"Zar ideš zbog mene?" - upitala me puna samopouzdanja.

Ja:"Upravo tako, alergičan sam na tebe" - samo je zaobidjem.

Ejmi:"Helena čekaj, idem i ja. Mislim da i mene stiže alergija!" - uzviknula je i dotrčala do mene.

=Ilija P. O. V.=

Gledao sam je kako odlazi. Barem je čula ovo. I sad zna da nisam s njom zašto što želim to.

Ja:"Mina?" - pogledala me.

Mina:"Da?" - imala je široki osmeh na licu.

Ja:"Mislim da treba da ra.....!" - prekinuo nas je zvuk njenog telefona.

Mina:"Moram da se javim!" - uzela je telefon i javila se. Nakon jednog razgovora mi je opet prišla.

Mina:"Ljubavi, izvini, ali moram da idem. Hitno je." - poljubila me i otišla. Ahhhh, a hteo sam da raskinem s njom. Krenuo sam ka sobi, ali sam stao kraj Ejmine sobe, jer sa čuo da pričaju nešto.

Ejmi:"Kako ide sa Nikolom?"

Helena:"Lepo, ali...ne verujem da ću moći da ga volim onoliko koliko sam nekada." - nasmejao sam se.

Ejmi:"Zašto mi ne kažeš ko je taj kog toliko voliš?"

Helena:"Ne mogu, jednostavno ne mogu!"

Ejmi:"Ali ga mnogo voliš zar ne?" - čekao sam odgovor.

Helena:"Da, ali kao da je bitno. Nas dvoje ne možemo biti zajedno." - u isto vreme sam bio i srećan, jer me voli, ali i tužan, jer je rekla da nećemo moći da budemo zajedno. Svakako neću odustati od nje. Sad kad je tu, neću joj dozvoliti da mi pobegne. Odjednom začujem Ejmin glas.

Ejmi:" Covece, ti si gluv ili ne čuješ?"

Ja:"Ja, ovajjj, došao sam po slušalice, moje su se pokvarile. Mogu tvoje?" - klimnula je glavom.

Ejmi:"Eno ih tamo na stolu."

[misljenje👇🏼]