"Zbogom nije kraj", ZAVRŠENA

::34. Deo::

::34. Deo::

=Helena P. O. V.=

Šetam ulicama i vidim kako su deca srećna sa svojim roditeljima. Ne kažem da ja nisam sa svojima, samo život mi se svodi na to da stalno patim, kad god pomislim da sam napokon srećna, nešto se desi. Kad sam upoznala Iliju mislila sam 'hej, napokon ću biti srećna' i onda se pojavila Mina, koja me je jednom skoro ubila, da mi opet uništi život, i uspeva joj. Još tri dana i....odjednom udarim u nekoga. Podignem pogled i vidim nekog dečka. Pala bih, ali me je on uhvatio oko struka. Polako se ispravim.

Ja:"Hvala!" - uputi mi sladak osmeh.

Xx:"Ma ništa, uvek. Inače ja sam Dimitrije."

Ja:"Lepo ime, ja sam Helena." - pružio mi je ruku, te smo se rukovali.

Dimitrije:"Nadam se da ćemo se videti opet, mada za koji dan putujem." - pogledam ga zbunjena.

Ja:"A gde?"

Dimitrije:"U Njujork!" - nasmejem se.

Ja:"I ja isto. Idem za tri dana. Idem ja drugaricom."

Dimitrija:"Možda se vidimo u avionu." - klimnem glavom, te me on zagrli i nastavi dalje. Odem u vilu i imam šta da vidim tamo. Mina isprobava venčanice. Pokušam da se popnem gore kako me ne bi videla, ali bezuspešno.

Mina:"Helenice, dodji da vidiš kako mi stoji. Stvarno mi znači tvoje mišljenje." - prevrnem očima. Odem do nje i pogledam je. Bila je stvarno prelepa. Išla joj je uz telo, sa otvorenim dekolteom.

Ja:"Lepo ti stoji." - kažem i odem u sobu. Presvučem farmerice i u džepu vidim papirić. Izvučem ga i vidim broj telefona. Nasmejem se, kad shvatim zašto me je Dimitrije zagrlio. Memorišem ga i odem da se istuširam.
•••

Ejmi:"Večera."- stane na vrata.

Ja:"Nisam gladna." - ona izadje, a ja polako odem do Ilijine sobe. Prišla sam ormaru i uzela našu sliku.

Ilija:"Šta radiš ovde?" - brzo vratim sliku na mesto i prodjem pored njega.

Ne želim da budem ovde. Brzo izadjem iz vile i udjem u auto. Okrenem Dimitrijev broj i on se javi.

Dimitrije:"Molim?"

Ja:"Ja sam, Helena!"

Dimitrije:"O pa hej, vidim dobila si moj broj."

Ja:"Da, nego mogu li da dodjem do tebe?"

Dimitrije:"Poslaću ti lokaciju!"

Prekinem poziv i krenem nakon što mi pošalje lokaciju.

Kad sam stigla, parkiram auto i krenem ka vratima i polako pokucam. On ih odmah otvori.

Dimitrije:"Udji" - poslušam ga.

Ja:"Izvini što sam ovako došla, samo ne mogu da budem kod kuce!" - nasmejao se.

Dimitrije:"Možeš da mi ispričaš, ako želiš." - klimnem glavom i počnem.

°°°

Dimitrije:"Wow" - bio je iznenadjen. - "Stvarno si jaka devojka! Neka druga bi se ubila do sada! A ta Mina treba da gori u paklu."

Ja:"Za koji dan će se venčati, a ja moram da odem." - spustim pogled.

Dimitrije:"Ako želiš mogu ja da odem s tobom?"

Ja:"To je super. Nego mogu li da prespavam ovde?"

Dimitrije:"Naravno imam sobu viška!" - odvede me do sobe. - "Ali nemam stvari."

Ja:"Samo mi daj jednu svoju majcu." - ode do sobe i vrati se sa majicom, koju mi je pružio. Uzmem je i udjem u sobu. Javim Ejmi da ne brine i presvučem se, te legnem u krevet i zaspim.

[misljenje👇🏼]