All About Me

Dan Kada Sam Tebe Upoznala

Dan Kada Sam Tebe Upoznala i videla po prvi put zaljubila sam se. To je bila ljubav na prvi pogled. Pogledao si me malim okicama tek otvorenim dok si mi ležao na grudima.

To je bio drugi od tri Najsrecnija susreta u mom životu. Suze su mi tekle nisam mogla da verujem da tako malo i posebno biće je do pre par sati raslo u meni.

Prvi susret sa još jednim andjelom poput tebe samog je bio samo dve godine ranije ali i tog divnog susreta se i dan danas secam kao da je juče bio.

Nisam mogla a da se ne zapitam čime sam te ja tako savršenog zaslužila?

Ti si bio pravi dar od boga, rodjen na poseban dan na badnji dan. Ove reči koje sada pišem dugo nećeš moći pročitati niti razumeti ali ovo sine Nikola je posvećeno isključivo tebi.

*******

Sada da počnemo, danas je peti januar,sutra je mom srednjem detetu i prvom sinu peti rođendan. Kasno je tačnije jedanaest sati uveče ja završavam kiflice a predhodno sam namestila tortu i Česnicu za sutra.

Nikola je po meni sasvim savršeno dete, nestašno, nerazumno I sve u skladu sa svojih pet godina koje ima.

Verovatno to svaka majka kaže za svoje dete, ipak u očima majke svako njeno dete je savršeno i posebno na svoj način.

Jeci kaže da sam ih previše razmazila, Odkud znam mozda je i u pravu. Mada zivot će ih toliko puta kazniti i kada ne budu krivi, pa onda ko sam ja da ih kažnjavam sada?

Oni svako na svoj način iz dana u dan mi ulepšavaju zivot. Od kidanja zivaca zbog ne pokupljenih igračaka do poljubaca kada ih nešto boli.

Ali sve je to deo zivota, svi smo nekada bili mali i nestašni. Sad kada se osvrnem pet godina je prošlo za čas. Od trenutka kada sam saznala da sam trudna do trenutka kada smo se devet meseci kasnije zvanično i upoznali.

Zajedno smo prošli i prve prehlade i prve padove i osobe i zubiće i nespavanja. Sasvim sigurno su sve majke prošle isto sa svojom decom.

Baš juče mi je dok sam pravila tortu rekao

-Ja mama kada porastem Želim da postanem kuvar, da ti Pomažem oko kolača. -

Možda je mali često nerazuman što se tiče slatkiša, što je u ovom periodu neizostavna rasprava svaki dan ali je i osecajan pun razumevanja.

Rekao mi je da mu ne treba torta jer sam previše umorna da je pravim.

Mozda će neko reći tvoj je pa ga previše idealizujem. Zaista mozda je i tako ali shvatam da sam jako srećna što sam dobila priliku da upoznam ta tri čuda koji mi ulepšavaju život.

Stalno je teško, večito sam umorna. San je nešto sa čime sam se pozdravila pre sedam godina.

Često odgovaram na nemoguća pitanja kao što su :

-Da li Deda Mraz postoji?

-Gde je?

-Zašto ga nikad nismo videli?

-Otkud ja baš tu u tvom stomaku?

-Koga najviše voliš?

-Da li deca zauvek ostaju mala?

Mozda ova pitanja i nisu toliko teška ali kada treba odgovore uklopiti sa tri različita doba teško je, ne razumeju svi isto.

Sada da ne dužim više, mada mogla bi do sutra pisati o mojoj neizmernoj ljubavi prema mojoj deci, rešila sam da stanem ovde.

Ovaj nastavak sam pisala pa dva dana, razlog nedostatak vremena, ipak mu je bio rođendan šestog, i Jeci mi je spamovala drugu knjigu koju pišemo zajedno.

Toliko je bombardovala kometarima da mi je telefon zapucao na kraju i komp.

Sada imam kao vremena da završim ovo i da objavim. Kratko ali slatko.

Slobodno mi u komentaru napišite da li vas nešto zanima u vezi mene odgovor ćete sigurno dobiti.

A sada idem da se pozabavim sa moja tri anđela (đavola) mala koji uporno uzimaju bombone i jedu pre ručka.

Najzanimljiviji posao na svetu je biti mama kada vam kažem ja, nikad nije dosadno i uvek znači večito ima nekog posla.

Do nekog sledećeg nastavaka negde voli vas vaša

Obično

Neobična

DramaQueen <3