All About Me

Doesn't Love Last Forever?

Mozda je nekom i jasno iz naslova, ovo je nastavak o mom dragom mužu ili kako nas moderne zovu vanbračnom  partneru.

Moram vam početi priču od prvog dana kada smo se upoznali  da bi ste lakše razumeli našu zamršenu i blesavu istoriju. Pa da počnemo.

Milana sam upoznala kada sam imala petnaest godina, ja sam bila klasična devojka sanjalica a on tada bad boy. On Je to veče te 2009 prvog februara došao sa svojim bratom od tetke Dejom kod moje sestre. Njegov brat, moja sestra igrali su se kao mali. A Milan i njegova porodica su se svega par meseci ranije doselili tu u selo kod nas.

Nije da on nije dolazio, samo ja sam bila suviše zauzeta grupiranjem sa Jejom da bi uopšte primetila njegovo prisustvo.

Kada je došao prvog februara, primetila sam ga, imao je najlepše oči zelene i da se ne lažemo slatku guzu.

Da to sam prvo primetila na njemu, ali obećala sam sestri da se neću mešati jer se njoj dopada. To sam i uradila, tačnije pokušala da uradim. Celo veče sam se dopisivala sa Jejom i govorila sam joj da je sladak do bola i da mi se dopada.

Njen odgovor citiram  "Mogu da zamislim, ti i tvoj užasan ukus."  To mišljenje drži i dan danas.

Pošto je bilo glupo da ih sve ignorišem celo veče, rešila sam se ubaciti u razgovor potpuno nevino podrazumeva se.

Započela sam priču o Biki drugarici koju češkam i Jeci kao moja najbolja drugarica bila je obavezana u celoj toj priči.

Ona me je samo bledo gledao (tipičan muškarac) i iz cele moje priče samo izvukao da ja českam Biku. Rekao je da bi mogla njega da češkam, što meni nije problem bio uopšte.

Dodirnuti ta savršena leđa mislim OMG! Imala sam samo jednog ozbiljnog dečka ali to je priča za neki drugi put da ne kvarim sada.

Tako smo se češkali (tj ja njega i sada to radim) i pričali. Vreme je letelo na trenutake mi se činilo da smo samo ja i on u sobi.

Došlo je vreme polaska kući, tražio mi je broj ali sam rekla da prvo nemam telefon (odmah provaljena laz) pa da ne znam broj napamet. Moja sestra se tu ubacila i dala mu moj broj, koji je odmah nazvao da bi proverio da li je to moj broj.

Celo veče sam razmišljala o njemu i o tome kako mi se dopada jedva sam dočekala jutro da ispričam sve Jeci koju sam budila za školu.

Ona me je ujutru pospana i nervozna neispavana saslušala i mrmljala nešto o tome kako nemam ukusa i kako je moguće da mi David nije lep.

Rasprava je trajala do stanice a onda sam skapirala on je tu, veče pre toga smo se dogovorili da idemo zajedno do grada, i da ne idem na časove nego da provedemo dan zajedno.

Jeci me je gurkala ali nisam imala nameru prva da priđem, samo sam ga ignorisala. Posle smo pričale o muzici, Davidu, školi. Uobičajene teme,i u busu sam ga ignorisala iako je on uporno privlačio moju pažnju.

Na izlazu iz busa rekao je da dolazi po mene u školu i da očekuje da ga dočekam. I dalje sam se pravila dignutog nosa iako je sve u meni umiralo da ga poljubi.

Kasnije tog dana zaista je došao, predstavio me pred sestrom kao devojkom i poljubio me, i za mene je to bio Poljubac koji diže iz mrtvih.

Posle smo proveli par sati zajedno, posle me je obavestio da ima devojku i da je došao da raskine sa njom.

Naivna i glupa odmah sam mu poverovala nazvala sam Jeci da joj ispričam sve, i ona se na moje veliko iznenađenje nije iznenadila. Bilo je samo znala sam.

Tog drugog februara kreće naša priča, Milanu sam poklonila ljubav nevinost svo vreme sveta.  Život u bukvalnom smislio te reči.

Izazovi koje je postavio za mene :

-Odveo me u svoje selo i ostavio u kafiću puno svojih drugara koji su me naravno odmah Muvali

-Rekao da ima potpuno poverenje u mene kada sam išla na drugaricin rođendan a onda se pojavio

- Rekao da nema novca za izlazak da bi video moju reakciju

-Ostavio me da odlučim sama o našoj vezi kada sam ostala trudna.

Sad da ne bi bilo da sam napisala da je sve bilo sjajno i bajno i da ulepšavanje samo stvari jer tako nije bilo bar ne u početku.

Mnogo se sranja desilo da bi mi sada došli do ovog stadijuma stabilnije veze. Bilo je i mešanja porodica.

Prevara sa njegove strane, tuge mnogo mojih suza, raskida kratkih razdvojenosti, neozbiljnosti sa moje i njegove stane.

Neodlučnosti I mnogo loših odluka, ali na ovaj ili onaj način uvek smo nalazili put jedno ka drugom.

Nekada i na sopstvenu štetu, nanosili bi često jedno drugom bol samo zato što nismo bili zreli za vezu i odgovornost koju smo našom nepažnjom dobili. DETE naša mala Kaja je rođena 29 decembara te 2009.

Moja odluka da rodim to dete u šesnaestoj godini je za naše roditelje značila da sam osudila nas na večnu robiju.

Milana to ništa blaže nije podneo otuda je i ta rečenica koja me je dugo povređivala i terala na neke odluke zbog kojih se sada kajem.

"Ti mene zeliš da vežeš sa detetom. "

Zbog toga sam dugo patila i udaljila se iz njegovog života, mislila sam zauvek. Ali život ili sudbina nisam sigurana nas je opet spojila i nastavili smo kao da se sve ružno nikada nije desilo. Preživeli smo i njegov odlazak u vojsku i razdvajanje i postajali sve jači. Kad god bi hteli da se rastanemo shvatili bi da ne možemo jedno bez drugog i vratili  bi se ponizno posle ruznih reči i svađa.

Dobili smo troje dece i naučili da se borimo zajedno dan za danom. Jer nekada ne možemo zajedno ali opet ne možemo ni jedno bez drugog.

Koliko god da je naša priča zamršena puna uspona i padova ipak smo dobili nešto najlepše što se može dobiti u životu troje predivne dece zbog kojih vredi nastaviti i prihvatiti sve i ružno i lepo jer je sve to dovelo do njih.

Život nije uvek bajka i ne dobijaju svi srećan kraj ali ono što dobiješ možeš samo najbolje da iskoristiš. Život je jedan nema reprizu zato ga živi na najbolji način svaki dan.