All About Me

Kada život uzme sve

Pozdrav dragi moji posto sam uronila u čitav svet ozbiljnosti naivna i nesavrsena kakva jesam svaki vid podrške je veoma bitan.

Jednom mi je osoba rekla samo tvrdoglavo teraj po svom pa kako bude. Šta ako sam se umorila od teranja inata svugde svemu? Šta ako sam umorna od toga da budem ono što nisam a ono što jesam plaši ljude?

Danas obrađujem temu na koju nikada nisam verovala da ću pisati a onda se javio mali glasic u meni i rekao mi " pokušaj " , "rizikuj". Počinjemo a ako ne uspem bar sam probala.

Vreme brzo prolazi i većina stvari nas obilazi ili prodje pored nas veoma neopaženo jer kako pesma kaže nikada nema dovoljno vremena da se zastane i pomirise cveće.

Žurimo da stignemo,da što više uradimo,naučimo i zaradimo i ne primećujemo nas loš način života utiče na nas i naše telo otkazuje.

Ne dešava se to odjednom i da naše telo nas uporno upozorava da nešto nije u redu ali ne slušamo ili ne želimo da čujemo a tako je sve očigledno.

Počinje sa malim stvarima poput neprestanog umora. Ubedjujete sebe to je jer previše radite,zonglirate između posla ,dece ,kuće, škole, prijateljstva malo odmora i biće sve dobro .

Ne bude,bude gore kreću glavobolje i nesanice ali opet ubedjujete sebe da to nije ništa previše obaveza premalo sna . Kreću da vam se tresu ruke ali ne nemoguće je da ste vi bas bolesni jer zaboga vi ste mladi a bolest zaobilazi mlade i to je sigurno stres i umor.

Simptomi postaju gori i učestaliji kako vreme odmiče i sve uporniji a onda vam se desi neočekivano izgubite svest, nije prvi put ali je prvi da ljudi vide predugo ste krili svoje loše stanje . Ljudi oko vas se boje nastaje panika,pokušavate da ubedite sve da nije ništa ali vi ne vidite oni vide da ste sve gore i da u posljednje vreme užasno izgledate.

Ne to nije umor i nije samo stres, vaše telo vas je upozoravalo ali niste slušali i sad je došlo do prelomne tačke u vašem životu. Bolesni ste i vreme je da reagujete, vreme ističe.

Prevoze vas do bolnice,  rade neophodne analize ali pošto opet ne govorite sve otpuštaju vas sa polovicnom dijagnozom i savetom da se odmarate više . "Ja nemam vremena za odmor!" Protestujete u sebi i tražite magican lek za vašu nebrigu o sebi.

Postajete sve gore ali i depresivniji jer više sna i bolja ishrana jednostavno ne pomaže. Odustajete od pretvaranja i krećete u potragu za odgovorima šta se to dešava sa vama.  Stanje je već ozbiljno, padate u nesvest svaki drugi dan, ne uspevate sa sakrivate više koliko god da putera stavite bledilo lica i crnilo ispod očiju.

Stizete izmoreni do ustanove koja treba da vam pomogne,gledaju senku vas ali oni to ne znaju niste potražili pomoć na vreme. Ostajete jer ne možete dalje,i nekako sve vaše obaveze mogu da čekaju postaju nebitne jer vaše zdravlje je u pitanju .

Rade vam razne analize i pokušavaju da vas dignu iz kreveta za koji ste sada postali vezani jer nemate više snage za borbu. Otkrivaju šta vam je,gledaju čuda nije u pitanju premor ili stres ozbiljno je a vremena nema puno.

Gledaju se između sebe i gledaju u vas,panično gledate u ljude u belom jer izraz njihovih poručuje nije dobro. Uznemireni ste dok slušate svoju dijagnozu iako polovinu stvari ne razumete.

"Imate sreće nije tumor, samo agresivna cista u glavi " reči se odbijaju od vas dok pokušavate da shvatite šta to sada znači za vas i kako dalje. Imate život izvan zidova bolnice, porodicu kako njima objasniti nešto što ni sami ne razumete.

Šalju vas kod raznih lekara i traži se rešenje, svaka dva dana novi pregledi i analize, padate u veću  depresiju jer se ne zna kako da vam se pomogne.

Slušate najnovijeg čoveka u belom koji vam je za kratko vreme postao sve,da rešenje postoji samo rizik je velik. Srce vam je slabo za operaciju i šanse za preživljavanje su male. Zanimljivo ali sva nebriga je jednom došla na naplatu.  Do sada je bolest uzela maha,morali ste da žrtvujete par stvari da bi vam bilo bolje i sada treba doneti odluku za zadnji rizik onaj od kog će vam biti bolje.

Dobijate par dana za razmišljanje, da li želite operaciju jer lekovi koje su vam davali ne pomažu a vreme ističe.
Postajete nervozni, to je odluka vašeg života, naravno da želite da živite ali šta ako...

Slušate drage osobe o razlozima zašto je to upravo najbolje za vas,ali ne razumeju da više ništa nije bitno,kockali ste se i niste bili svesni da gubite a sada su vam podeljene jako loše karte.

Dovode vam psihijatara na šta vi reagujete odbrabeno,niste ludi nije vam potreban ali strašno je da trenutno samo on razume vas haos  u glavi. Tera vas na priču o vašim osećanjima i na početku odbijate i pravite se ali upornošću on probija vas oklop i raspadate se pred njegovim očima.

Odjednom shvatate, nije psihijatar samo za lude ljude,potrebna vam je pomoć i to hitno.  Ambis u koji propadate sve je ocigledniji.

Čovek u belom sluša, on razume, on ne osudjuje i shvatate da ste se džaba opirali do sada. Puštate sva osećanja napolje iz vas jer ne umete dalje sa njima,sludjeni ste i umorni od konstantne borbe sa samom sobom.

Odlučite se za pametan korak i operaciju i znate šta sad sledi,još analiza još čekanja ali isplati se jer na kraju sve se to isplati.

Govore vam :Sve će biti u redu,reči koje toliko malo ljudi izgovori a toliko puno znače. Biće poverujete i još jednom podignete oružje i spremate se za borbu jer kad život uzme sve,šta  nam drugo preostaje?

Život je borba konstantno, od početka do kraja brinite o sebi jer niko ne može da vam pomogne ako ne uradite sami za sebe.

Do sledećeg puta vaša kraljica drame