All About Me

Najvažnija Osoba U Mom Životu

Prošlim nastavakom nisam zadovoljna, pisala sam  nabrzinu trenutno se bavim sa više priča istovremeno pa mi je malo teško. Ali ovde ću pisati o najvažnijoj osobi bez koje ja ne bi postojala.

Ovaj nastavak je o mojoj majci Biserki. Volim te najviše na svetu, ovo je jedan mali način zahvalnosti.

Moja mama je rođena osmog decembara 1956 godine u selu blizu našeg u Klariji tadašnjoj. Rođena je u bedi i odmalena je učena na težak rad i na dragocenost parčeta hleba.

Ubrzo nakon nje svega par godina kasnije je rođen njen brat Mile. Njena majka a moja baba koju nikada nisam imala priliku da bolje upoznam trenirala je moju mamu kao Pepeljugu terajući je da zasluži mesto za stolom, dok je moj ujak bio princ kojem se sve opraštalo i dopuštalo.

Od škole je završila samo osnovnu i od tada je počela da radi uslužno po selu. (vršila sam malo istraživanje za ovaj Part, i svi su imali samo najlepše reči za nju iako nisam svima u Klariji odmah rekla da sam njena ćerka.)

Težak život i stalno pitanje u vazduhu kada će se udati, navelo je moju majku da se uda za njenog prvog momka sa kojima je bila tada u vezi.

Imala je nepunih 19 godina kada je rodila moju sestru Draginju. Živela je sa njim i sa njegovim roditeljima ali im nije išlo. Stalno su je tretirali kao glupu zbog nezavršene škole.

To je dovelo do razvoda braka nakon samo tri godine. Moja mama se vratila kod njenih sa dvogodišnjom Draginjom i počela da radi kao spremačica u firmi.

U toj istoj firmi je radio i moj otac, on je bio šef tamo. Osam dugih godina ona je bila sama, radila gde je stigla borila se podizala dete sama, jer normalno posle razvoda Dadin tata se retko i malo pojavljivao.

Nakon što je i sam prošao kroz grozan razvod moj otac koji se tada borio za svoje dvoje dece našao je utehu u razgovoru sa njom.

Malo su se družili i ubrzo shvatili da im prija vreme koje provode zajedno stupili su u vezu i na kraju su se venčali  drugog februara osadeset i četvrte.

85 godine su dobili svoje prvo zajedničko dete Damira a ubrzo nakon njega 86 moju sestru Irenu.

Njihov brak kao i svaki drugi imao je uspone i padove. Mada moj otac je bio gospodin i gledao je na svaki način da udovolji mojoj majci i zeleo je pružiti joj pažnju i pretvoriti je u damu.

Sećam se kako je uvek govorio koliko god da ona napuni godina ona će u njegovim očima uvek imati 28koliko je imala kada je upoznao.

Njegova pažnja i ljubav je bila svima za divljenje osim mojoj babi koja je vremenom zamolila Bisu da dolazi sama sa decom.

Moj otac joj je uvek udovoljavao pa ni ovaj zahtev nije odbio. Imao je potpuno poverenje u nju i njene odluke. Pustio je nju da nastavi da radi jer je ona imala potrebu za tim.

Vodio je nju na nova mesta koja ona nikada nije videla i imali su skladan brak do 91 godine. To je bilo ratno stanje i svi su bežali iz zemlje.

Njemu se otvorila prilika za posao u Inostranstvu i zeleo je da svi odu sa njim. Moja mama nije bila gradska dama, volela je selo. Rodila se i Živela ceo zivot tu, zelela je tu i decu odgajati.

To je dovelo do svađe i do privremenog razdvajanja. Ona je otišla kod mame a on je ostao sam u kući koju su zajedno kupili. Bila je spremna na razvod i na napuštanje opet.

Ali moj otac iz ljubavi prema njoj i deci ostavio je sve i ostao pored nje, brzo mu se vratila i život je dalje tekao.

Sa početkom škole 92 godine moja majka je počela da oseca tegobe njoj dobro poznate. Ostala je trudna samnom, rodila me je u proleće 9 3 godine.

Ona i tata bi stalno govorili kako su Damir i Irena planirani a da sam ja dete ljubavi. Bila sam svačije mezimce, rođena pre vremena mala i najmlađe.

U to vreme otac je prestao da radi morao u ranu penziju i na operaciju oka. Na moju majku je palo sve i kuća i bolestan muž i troje dece mlađe i dete u srednjoj školi. Jednom rečju mnogo para je bilo potrebno.

Morala je raditi sve što je umela da bi pridodavala budžetu. Naravno to je uticalo na moj odnos sa njom. Stalno je bila odsutna pa mi je otac postao sve, tada nisam razumela zašto.

Često bi odbijala da jedem jer sam samo zelela da ona bude tu pored mene. Čim se moj otac oporavio krenuo je da radi, popravlja televizore da bi pružio nama da ne osetimo da nam nešto fali.

Njihova borba je trajala dugo, kada sam imala petnaest godina Draginja se udala. Uvek je bila tu iako se udala, zvala mog oca tatom jer je on njoj to i bio.

Mozda nikada nisam imala klasičan odnos majka ćerka sa njom, uvek je bila grublja prema meni ali samo je zelela najbolje za nas. Uvek se borila da mi imamo tanjir toplog jela i kolač kada god bi poželeli.

Pružila nam je dom, vaspitanje i sve što je bilo u njenoj moći. Mozda uvek nisam bila najbolja ćerka i mnogo puta sam je razočarala i  nanela joj bol.

Tada sam bila mlada i nisam znala šta je život, ali sada je u toliko stvari razumem, sada kada sam i sama majka. Za sve što si uradila za mene za svaku kaznu, i prekor  HVALA MAMA!