All About Me

Twins And Best Friends

Sada nekako došlo vreme da pišem o ljudima sa kojima se družim dvadeset godina. Bika i Dušan. Ne ovde neću patetisati kako su svi već navikli na mene, samo ću da gledam da na što bolji način opisem moje prijatelje.

Bika I Dušan su blizanci, za sve koji iz naslova nisu shvatili. Upoznali smo se kada su oni imali četiri godine a ja pet. Njihova baba inače živi u ulici gde sam ja odrastala. Bila sam veoma usamljeno, radoznalo dete. Znate kako kažu? Radoznalost je ubila mačku. Mene moja nije, ali sam zato stekla prijatelje za ceo život.

Prolazila sam ulicom i zavirila ka dvorištu babe Mice gde nikada nisam zagledala niti sam do tada imala potrebu. Tu sam videla dvoje dece prišla i pitala ih da se igramo.

Bika je otvorila kapiju predstavila se i pitala me za moje ime. To je bio najsrećniji dan u mom životu konačno imam drugaricu. Ubrzo je došao i Dušan, znate kada ste mali to prijateljstvo je mnogo lakše za sklapanje.

Igrali smo se taj dan i svaki naredni, od njih sam dobila nadimak Kerestina. Nisu umeli da izgovore moje ime a ja sam bila u fazonu samo me zovite Kristina.

To je bio letnji raspust pred moj polazak u zabavište. Stekla sam sjajne prijatelje, život je bio lep.

Kako je počela školska godina, dolazili su ređe samo vikendom ali uvek sam se Radovala njihovom ponovnom dolasku.

Bili su mi jedini od malobrojnih prijatelja koje sam imala, mada u to vreme jedini pravi.

Ne bi sada da vas Davim sa tim nebitnim stvarima ipak je Part o njima.

Situacija kada je naše prijateljstvo ojačala je bilo kada su oni imali po osam ili devet godina. Roditelji su im se razvodili, oni su to čuli na najgori mogući način.

Bili smo na kampovanju, prvi maj se slavio bili smo presrećni što je njihov stariji brat rekao da može da povede i nas.

Ceo dan u prirodi da radimo šta želimo, strava. U jednom trenutku njihov otac je došao i rekao da mora da ih vrati kod majke. Na pitanje zašto, rekao je samo da se razvode i da to mora tako.

Napustila sam svoje kampovanje i krenula sa njima. Bika je celim putem plakala, moram priznati da je to jedna od retkih situacija da je ona plakala.

Nisam je posle dugo videla da plače, kao deca razvedenih roditelja su očvrsnuli oboje i postali su samostalniji. Ironija zar ne? Šta je razvod uradio dobro za njih.

Sada da ne bi pisala o svemu što smo preživeli izdvojiću samo neke detalje o njima.

Zašto volim Biku? Postavila sam sebi ovo pitanje pre pisanja ovog dela. Bika mi je uvek bila kao mlađa sestra koja se ugleda na mene, ne mislim na pozitivne stvari nego na nestašluke tokom odrastanja.

Krale smo zajedno jaja njenoj babi, pravile kolače od blata. Igrale se i uživate. Bika je uvek bila tip koji voli selo, životinje i da bude prljava od glave do pete. Odrastanje sa njom je bilo zabavno, uvek smo praktikovale nove lude ideje i igre. Ostale smo bliske i sada, mada je naš odnos dosta hladniji nego nekada.

Jednostavno su se desile neke stvari koje su je promenile, i zbog kojih je postala hladnija osoba.

Kako god, ona se uvek radovala mojoj deci i sada iako nije tu konstantno. Radi pa nije tu, kada god dođe ona izljubi i izgrli moju decu kao sopstvene.

A sada da pišem o Dušanu, završavam ovo ranije zbog Jec da može da me spamuje.

Dušan je bio i ostao sušta suprotnost Bika. On je uvek bio ranjiviji i osetljiviji a još i ima baby face. Nije voleo selo niti išta u vezi sa njim, dolazio je nevoljno ovamo.

Mislim da je jedan od prvih razloga zašto je on počeo da se druži samnom, bila Bika. Posle mnogo godina smo se zaista jako zavoleli i Dušan je jedan od malo osoba kojem bi život poverila.

Kao mali je bio dosta čudan, uvek bi nas odavao, tužio tati, pa nas je mnogo nervirao ali vremenom je pokazao da može da bude osoba od poverenja. Kada se rodila Kaja obećala sam njima da će biti kumovi mojoj deci i to obećanje treba da održim ove godine baš.

Jednom prilikom sam čak mu i poverila život i život mogao nerođenog deteta. Bilo je to pre dve i po godine, tada sam bila trudna sa Milošem. Posto je moja trudnoća pet meseci bila nevidljiva (nisam imala nikakvih simptoma trudnoće uopšte) termin mi je bio između 18 i 30 jula.

Dugačak period, svi su me svaki dan obilazili u strahu da ću se baš taj dan poroditi. Bio je 24 jul, letnje vreme toplo okupili smo se svi na kafi kod mene i svi su me upozorili

"Tina nemoj sutra da se porođaš, svi imamo obaveza. "

Jelena je imala državni ispit, Milan posla, mama sahranu ostala bi sama ceo dan.

Zamislite koliko sudbina ume da bude kučka, tog 25 jula sam ustala obavila obaveze po selu vratila se kući i pozvala Milana da mu javim da sam u redu.

Baš u tom trenutku mi je pukao vodenjak, bila sam sama sa dvoje dece. Zvala sam sve redom da mi pomognu. Ali pogrešan dan za porođaj, zaista. U jednom trenutku sam pozvala Dušana, pošto je bio uveče u izlasku probudila sam ga, ali odmah je odreagovao i brzo došao.

Skuvala sam nam kafu i umirila ga jer je bio uznemireniji od mene. Rekao je ako Milan ne stigne da će me on će me poroditi. Samo bi pravi prijatelj uradio tako nešto. Na našu veliku sreću, Miki je stigao na vreme i sve se završilo srećno.

Ali da on nije bio tu, u tom trenutku bila bih sama Uznemirena i verovatno bi ugrozila život mog deteta, imam problem sa pritiskom.

Malo je, možda čak nedovoljno reči kojima bih opisala zahvalnost koju osećam prema ljudima u mom životu. Mogu samo da kažem da prijatelji poput Dušana, Bike i Jeci su jedinstveni i volim što su u mom životu. Iako nekad imamo problema i ne slažemo se uvek ali bez njih ne bi bilo isto.