Zovite me Pinokia

1.

Da vas ja naučim nešto o lažima, kao dugogodišnji lažov sa iskustvom.

Prvi, i najvažniji savet: ne preterujte. Priče su uverljivije sa što više detalja,naravno, ali ako izmisljate te detalje sledeći put kad ponavljate tu priču ćete ih pobrkati. Takođe, osoba koja priča previše brzo odaje utisak kao da nešto krije. Uglavnom je to istina.

Sledeće, lažovi su mirni i prave što manje pokreta, onaj ko ne govori istinu refleksno se trudi da bude što neupadljiviji, drži se isključivo u svom ličnom prostoru  i trudi se da zauzima što manje mesta čak i u njemu, kao odbranu, štit , ispred sebe postavlja ruke ili bilo koji predmet kako bi održavao tu iluziju.

Ili što manje uspostavljaju kontakt očima, ili koriste 'gledam te u oči- jer ne lažem' pristup laganja, što je po meni pomalo jezivo jer većina njih tada ne prestaje da zuri u oči svog sagovornika.

Međutim, sve to je manje ili više nebitno ,tako prepoznajete neiskusne i loše lažove . Najvažnija stvar kod njih su emocije. Lažovi pokazuju emocije odloženo, one kasne za njihovim rečima.

Klasičan, školski,  primer je onaj  kada za poklon dobiješ nešto što ti se ne sviđa, pa kažeš "Baš mi se sviđa, prelepo je.",a tek se posle toga setiš da se nasmejes.

Time je lekcija o lažima za početnike završena. Ili skoro završena.

Ono što treba da znate o onom 'ne preteruj' delu u bliskom okruženju, kao što je kancelarija,je da ne prolazi dugo. Pogotovo ako si ti onaj koji je započeo priču.

Kod mene je taj trenutak ne prolaženja priče bez više detalja došao u najnezgodnijem mogućem trenutku: kada su mi misli bile na drugoj strani.

Uhvatile su me nespremnu. I morala sam da improvizujem.

Postavljam vrlo često sebi pitanje sudbine kada se prisećam tih trenutaka, uzročno- posledičnog  odnosa ako ćemo pričati sa nevernicima.

Šta da ja tada nisam bila ona koja je fotokopirala prokleto obaveštenje i bila preokupirana njime, šta da moj telefon nije zazvonio samo minut kasnije pokazujući ' srce- D-srce' na ekranu, šta da trenutak posle toga njih dve nisu odlučile da sam ih dosta ostavljala u mraku bez svih onih socnih detalja? Možda da ja ,onako tako ne tipično sebi, nisam odlučila da improvizujem sa lažima?

Znam da trenutno opravdavam sebe kao i svoje brzoplete improvizovane laži i postupke ,ili bih ja to drugačije nazvala 'uvodim vas u priču' .

Unazad sve od uzroka tj nepromisljenosti  do posledice:  onog trenutka kad stojim ispred osobe koja ne može biti stvarna ali je stvarna i zagorcace mi život ,sećate se?

*

Larisa i Nikolina su krive za sve.

U redu, možda sam i sama delimično kriva zbog laganja i toga, ali njih dve su najveći krivci.

Zbog njih sam i počela sa lažima. Pa, barem onih vezanih za ovu priču.

Pogrešila sam kad sam uvukla Isi u priču, Isi i lažni programirani glas. Isi, koja je uzdisala, besnela i pretila a opet kao i uvek bila tu za mene kada mi je potrebna.

Bio je to još jedan sasvim običan dan na poslu, prosledivala sam poštu,  fotokopirala sam neke papire i izbegavala da kuvam kafe ikome.

Radim u toj jednoj kompaniji čijeg imena mi uvek treba bar nekoliko minuta da se setim, a bavimo se ko zna čime, mada sam prilično sigurna da ima neke veze sa statistikom. Moja zvanična pozicija je 'Asistent' iako sam ,zajedno sa još 11oro kolega sa sedmog sprata, samo kompanijin potrčko.

U svakom slučaju, preokret se dešava kada požurim da poredjam 'obaveštenja o preuzimanju ' oko stola u sali za sastanke pre nego što iko od članova  odbora stigne .

Sećam se da sam pogledom preletela preko papira dok sam ih uredno slagala ispred šest stolica, sećam se da sam svratila do manje sale za sastanke one koja je postala glavna pušionica i otvorila sve prozore. Verovali ili ne, iako se svi smrzavaju ili kuvaju u njoj niti zatvore prozore niti odustaju od pušenja u toj prostoriji.

Sećam se da sam bila na pola puta nazad do kancelarije kad sam shvatila šta sam malopre pročitala. A onda sam pojurila kao bez glave, da što pre uputim svoje koleginice u najnoviju dramu u kompaniji.

A onda, dok razmišljam da li ću biti otpuštena iako jedva šest meseci radim ovde, ulećem u poslednju kancelariju.

I tako počinje priča.

*
"Ah,pa tu si !"

Nikolina, visoka crnka ogromnih očiju me dočekuje na vratima smeškajući se značajno.

"Tu sam "-potvrđujem klimajući glavom dok prolazim pored nje pa dodajem uzbuđeno  -"Imam nešto da vam ispričam! "

"Ima li ta priča ikakve veze sa tom izvesnom 'srce- D-srce' osobom koja te upravo zove? "-dobacuje Lara posmatrajući moj sto, telefon shvatam tren kasnije, sa dignutom obrvom.

Tada zamalo kažem 'To je samo Dora.' ,srećom ili ne ujedam se za jezik i prilazim stolu, kupim telefon i izlazim iz kancelarije. Naslanjam se na zid pored vrata, namerno ih ne zatvarajuci za sobom i javljam se.

"Da li je neka od njih u blizini? "-čuje se muški baršunasti glas sa druge strane veze, svaki put kad ga čujem osetim jezu u potiljku iako sam veoma svesna da je lažan.  Izabrale smo baš taj jer nam se jedini obema svideo, plus ima taj neki super seksi naglasak koji nismo mogle da shvatimo odakle tačno potiče.

"Ne, ljubavi. "-odgovorim pošto se trenutak kikocem osećajući se kao idiot   "Ti meni nikad ne smetaš ."

Dobrodošli u moj život, ili bolje reci nedostatak istog. 

"Odlično. Stigao je račun za telefon, inače. Prosledicu ti ga."

"Naravno, ljubavi. "-cvrkućem.

"Aplikacija radi? Čuješ me kako treba? "

"Savršeno. "-mogla bih da slušam taj glas vekovima.

"Dobro si podesila  jačinu zvuka? "-nastavlja Isi a ja uzdišem.

"Dobro, pa nisam toliko glupa."-mrmljam sad nadureno prekidajuci je jer sam znala da će da nastavi sa proveravanjem moje efektivnosti i prosvećenosti ovoj prevari.

Čujem kako uzdiše prekorno, i posmislim kako mi se ovaj glas više ne sviđa.

"Ne bi morala to da radiš kada bi samo prestala da laž- -"

"Haha" -prekidam je nasmejavsi se glasno, najviše zbog toga da je ne čujem "Sad moram da idem. Vidimo se posle. "

Prekidam vezu, poluzadovoljna razgovorom ,jer znam da Lara i Nina sve pažljivo slušaju pa se kratko naljutim na sebe zbog onog durenja.

"Nevolje u Raju? "-čujem kako Nikolina govori skoro odmah pored mene, i ja tada shvatam da je onaj 'ne preteruj'  deo mojih laži upravo završen,  možda upravo zbog tog poziva.

Nasmejem onako kako mislim da bi zaljubljena osoba trebala da se smeje te se okrećem ka njoj .

Ništa, moraću da improvizujem. 

*