Zovite me Pinokia

16.

Zatvaram usta, shvatajući da zveram okolo, i nameštam brzo naočare za sunce pa krenem preko ogromnog predvorja ka recepciji.

Usput proveravam svoj odraz u staklu i zadovoljim se što ne prepoznajem samu sebe, ne samo sa sam kupila naočare već sam kupila i periku.

Sada sam 'Roberta' .

Pokušavam, i izgleda mi uspeva da odglumim držanje 'vi ovo zovete hotelom?Mogu da iserem bolji hotel u sekundi. Sad, da vidim kakvo vam je osoblje.'

Jedna devojka se stvara ispred mene kad stignem do ogromnog uglančanog pulta, u urednoj zategnutoj ispeglanoj uniformi.

"U kojoj sobi je Dimitri Karlington? "-pitam odmah.

"Oproste, gospođo. .."-počinje devojka ne menjajući ljubazno prijatni izraz lica ni za milimetar "Bojim se da ne mogu da dajem..."

"Želim da razgovaram sa menadžerom. "-zahtevam -"Leana, mislim da se tako nešto zove. "

Devojka u sekundi prebledi i ja pomislim da će da se onesvesti ili zaplače.Mislim da mi još pola sekunde treba da preskočim prokleti pult i zagrlim je kad nam se još jedna osoba pridružuje.

"Gospođica je rekla...tražila je sobu. .."-govori prva devojka polu glasno i ja shvatam da je druga ta Leana. Liana. Kakogod.

"Hoće li meni neko ovde dati Dimitriev broj sobe ili sam dolazila čak ovde da vas dve gledam? "-

Liana promrmlja nešto devojci i ova se povlači unazad propuštajući nju ispred mene.

"Oprostite, gospođo, cura je upravo počela da radi. Kako mogu da vam pomognem?"

Uzdišem, nadajući se da izgledam kao na ivici strpljenja. Što usput budi rečeno skoro i jesam.

"Gledaj, zvala si me pre skoro pola sata, rekla da je Dimitriu loše i bukvalno me molila da dođem. .."- jedva sam stigla i do pola tog izlaganja kad se ženin izraz lica menja u apsolutno olakšanje.

"Gospođo Roberta, pa zašto odmah niste rekli? "-

"Gospođica. "-ispravljam je."Vodi me do tamo. Gde vam je lekar? "-

"On... zapravo...T-trenutno je zauzet ali...brzo će..."-mumla ona druga devojka kada je Leana upitno pogleda.

Prevrćem očima,iako ne znam zašto to uradim budući da mi one ne vide oči.

"Zar nemate još kojeg? Zamenu? "-pitam sad već pomalo iznervirano. "Nekog gosta , možda?"

Dođavola. Moraću da zovem Isidoru.

"Gospodin odbija lekara. "-naglašava menadžerka.

Boli mene dupe šta gospodin odbija ili ne.Zapravo, nemam pojma ni šta radim ovde na prvom mestu.

Poludela sam, to je jedino objašnjenje.

*

Liana, moj vodič, me sad zagleda budući da smo u liftu i očito nema šta pametnije da radi.

"Zovite me odmah,ukoliko vam išta treba. 0001 je broj moje kancelarije. "-govori a onda mi se skoro unese u facu koliko se približi.-"Da li sam vas videla negde pre?"-

Spuštam malo naočare i pogledam je preko njih, dramatično i prenaglašeno dižuci obrvu pre nego što ih vraćam na mesto pa crknem jezikom nezadovoljno.

Ne razumem, ponašaš se kao pravi nadmeni gad i odmah se svi prema tebi ponašaju kao da si neko važan. Ja osobu koja se ponaša ovako ne bih pustila ni kroz vrata.

"Vrata levo. "govori mi Leana uslužno .

"Ključ. "-kažem izlazeći iz lifta pa pružam ruku ka njoj. " I Dimijev mobilni. "