Zovite me Pinokia

14.

"Ćao, Viktore." -kažem glasno zastajući pored smeđokosog muškarca a on diže pogled , ne delujući uopšte iznenađeno.

Usledi onaj klasično štreberski pokret nameštanja klasično štreberskih naočara na zapanjujuće , neočekivano lepom nosu.

Nisam sigurna zbog čega, ali želim da ga udarim, veoma snažno.

"Ni blizu. "-prokomentariše kratko pa ustaje -"Dobar dan, gospođice Nikson. "-

"Dobar dan i tebi ,Vinsente." -odgovaram.

Nisam to do sad primetila, ali Vinsent (tako ga sad zovem u mislima, dok se ne setim sledećeg imena)  izgleda nekako niže nego što sam očekivala da će biti. Mislim, visok je isto koliko je bio visok i prethodnog meseca, tako da nemam pojma odakle mi to zapažanje.

Ljubazno mi pokazuje da sednem preko puta njega.

"Hvala, Virdžile." -kažem sedajući, pa sačekam da i on sedne, jer znam da mi se neće obratiti dok ja sedim a on stoji.

Tako prokleto pristojan, kao i uvek.

"Virdžil? Zaista? "-

Slažem ramenima ravnodušno.

" Takođe, sada dva meseca nemaš prava da pogađaš.  "-

Vidite, to nam je igra, pokušavam pogoditi njegovo ime.

" Još bolje, 'Virdžil' mi se sviđa. "-kažem pa okrećem glavu ka konobarici koja se pojavila, vedra i nasmejana, da primi našu porudžbinu. Naručujem kafu, sačekam da izdeklamuje sve vrste čajeva koje postoje a onda i da Virdžil izabere jednu pre nego što se opet okrećem ka njemu. -" Pa, šta to danas imaš za mene?"-

Gotovo istog trena mi predaje crnu pravougaonu kutijicu a ja je guram u torbu ne trudeći se da je otvorim.

"Zahvali se u moje ime. " -govorim posmatrajući njegovu levu ruku,koja je na stolu između nas.

To je jedna prilično ženskasta ruka-pomislim.

Pretpostavljam da me gleda, štaviše mogu da osetim taj njegov prepametni pogled na meni ali ćutim tvrdoglavo.

"Dobro. Džordžia. "-naglašava moje ime zbog čega ga pogledam narogušeno, što on uopšte ni ne primeti već se naslanja na sto i postavlja šake mirno ispred sebe jednu preko druge. -" Šta ima novo? "-

Uzdišem.

" Ništa posebno. "- kažem konačno.

Konobarica se pojavljuje sa našim pićima, međutim ovaj put Virdžil je ne udostoji pogleda te se ja osetim dužinom da joj se nasmejem ljubazno.

Uzvraća mi osmeh, tako providno usiljeno pa se odaljava.

" Šta ima novo kod tebe, Virdžile? "-ja  naslanjam obraz na desnu ruku pošto se nalaktim na sto.

Ignoriše me .Ustvari mi jednim mirnim treptajem daje do znanja da će me ignorisati.

" Kako je na poslu? Napredovala si? "

"Koliko sam mogla napredovati za trideset dana, Virdžile, a da ne potkupim nekog ili povučem neke veze i vezice? "

Trep.

"Želiš li da veze budu povučene? "-pita a ja uzimam kašiku, želeći da mu njom iskopam oko, i sipam šećer u svoju kafu. Čisto da bih se nečim zanimala .

" Ne, hvala, Virdžile, odlično mi je na poslu, baš lepo od tebe što se zanimaš. "

Ignoriše me, pa naravno.