Zovite me Pinokia

18.

"Pomozi mi.  "-mumla Dimitri i ja se, i dalje u trku, okrećem preko ramena ka njemu.

Tad Isidora uleće u sobu, toliko naglo da me lupi vratima iz sve snage u rame i ja se prosipam koliko sam visoka na pod. Što i nije neka impresivna visina, tojest u ovom slučaju dužina.

"Džo , jebote, šta radiš na podu! ?"-uzvikuje ona jer naleće pravo na mene i zamalo me zgazi pri tome.

"Mani mene sad. "-pridižem se brzo i pokazujem ka krevetu.

Ona se okreće ka tamo, gde se Dimitri pridignuo u sedeći položaj i sad pokušava šarmantno da joj se osmehne.

"Ni ne pokušavaj. "-reži ona sedajući na ivicu kreveta i gurajući mu toplomer pod majicu. "Došla sam zbog nje, ne zbog tebe. "

Tad meni nešto ulazi u vidokrug. To nešto je ruka i dižem pogled pomalo , ma skroz, zapucano. Preko ruke vidim odnekud poznatog plavokosog muškarca koji mi se sad smeje zabrinuto.

"Dobro si? Ta ludača ne ume da bude nežna, zar ne?"-

Ko si bre sad pa ti?

"Ti si Džordžia, ako se dobro sećam, bez 'J'."-govori lik.

"'Nikon D5' lik! "-skačem na noge, tako očigledno privlačeći pažnju Dore, koja me ućutkuje, i Dimitria , koji je odbijao merenje pritiska.

Ne obazirem se na njih i pokušavam da izguram ovog novinara napolje što brže mogu.

"Nik? Šta ti radiš ovde? "-čujem da Dimitri govori i zastajem.

"Vi se znate? "-pitam zbunjeno.

"Došao sam, jer si ti debil koji me nije zvao kad mu je loše i ja to moram da saznajem od mog trenera dok juri da te pregleda. "-govori lik pomalo ljuto ali onda se okreće ka meni i nasmeje se ljubazno nudeći mi opet svoju desnu šaku "Nikolas Dong, drago mi je. Iako smo se već sreli, zar ne? "

"Ali ti si...."-počinjem osecajući se skroz izgubljenom, okrećem se ka Dimitriu jer se setim kad je pomenuo njegovo ime "Njega si hteo da zoveš onda, zar ne? Prevario si me."-

"Mogu li ja ovde nešto da pregledam ili da ga pustim da umre? "ubacuje Dora nezainteresovano.

"Neću umreti.I hoću da me svi ostavite na miru. "-gunđa ovaj.

"Ti si mu prijatelj! ? "-šapucem zaprepašćeno naginjuci se ka Niku, zovem ga tako po kameri iako to može biti i njegovo ime,samo skraćeno logika.

On tada kao da postaje svestan da i dalje drži ruku pruženu ka meni,ja sam je očigledno potpuno predvidela do sada, pa je sada potpuno opušteno spušta iako je kunem se pre toga pogleda kao da ne zna odakle mu ona uopšte.

"Nažalost. Gospode, našao sam najtežu osobu ikad da mi bude prijatelj. Zašto me nisi zvao? !"-

Dimitri ne odgovara, izgledajući polu nadureno polu ljuto.

"Dala si mu brufen? "-pita Dora ustajaći sa kreveta.

"Jesam."-kažem,puna ponosa jer je preživeo moju nazovi negu.

"Kako si to uspela? "-dobacuje mi Nik pa se okrećem ponovo ka njemu.

"Zamolila -"-počinjem

"Gurnula mi je prokleti lek u usta i pretila da će mi ga lično zabiti u želudac ako ga ne popijem sam"-

"Zar tebi nije loše? "-mrmljam strogo.

"Nije. "-kaže. "Dobro sam."

"Da, da.'Dobro sam'"-govorimo Dora, Nik, i ja u isto vreme sa njim.