Zovite me Pinokia

6.

"Shvatam. "-govori gospodin Karlington pošto izbrbljam relativno i polu razumno  istinitu priču tako da me zapravo iznenadi što shvata:-"To je...zanimljivo. "

Zanimljivo? Pre će biti ludo.

A čak sam i možda slučajno zaboravila da pomenem najluđi deo. Onaj u kojem mog dečka Dimitria opisujem kao direktora Dimitria koji upravo sedi ispred mene delujući zamišljeno.

"Ne bih baš upotrebila reč 'zanimljivo' "-promrmljam zureci u svoje ruke u svom krilu.

Recimo da nisam baš navikla da budem iskrena sa osobama, ako ne računamo Doru, pogotovo stoprocentno iskrena pred potpunim neznancem.

Znate kakav je to osećaj? Kao da vam je neka nasumicna nepoznata osoba otvorila utrobu i sad radoznalo posmatra vaše unutrašnje organe razmišljajuci za koje sve svrhe i na koje načine može da ih iskoristi.

To bi svaku normalnu osobu uplašilo.

"Vidite. .."-počinjem dižuci pogled: -"Znam da vam sada zvucim. .."-

"Znaš li,zaista? "-prekida me potpuno pristojnim tonom zbog kojeg ja ne mogu a da se ne štrecnem od straha, što je apsurdna i nelogicna reakcija, zar ne? -"Da li si se ti probudila jednog jutra, otvorila novine i saznala da si u ozbiljnoj vezi sa nekime koga u životu nisi videla? "

Mrštim se jer jesam, pa, na neki način i ne iz novina .

Čekaj, novine?

Međutim ,pre nego što stignem da upitam kakve sad bre crne novine on nastavlja-"Meni ,iskreno, zvuciš jadno."

Osećam se kao da me je upravo ošamario, jer je to mentalno i uradio. Zbog toga se refleksno ispravljam. I nasmejem, psujuci i njega i sebe i Laru i Ninu i sve kojih se setim dok potiskujem potrebu da počnem sa opravdavanjem i/ili odbranom. Iako imam osećaj da očekuje da nešto kažem puštam da zavlada tišina.

Štaviše, odlučujem da ja ne budem ona koja će prekinuti tu tišinu.

Izdržim manje- više pet sekundi, rekla bih.

"Rekli ste 'Iz novina '?"

"Oprosti? "-govori zvuceci ljubazno i ja shvatam da me nije ni slušao.

Usput, vrti mi se u glavi od ovog čoveka. I to ne na dobar način, ukoliko takav uopšte postoji.

"Kako je moguće da je to ikako moglo stići do novina? "

Na tren, možda na pola sekunde, njegovim licem pređe trag zbunjenosti . Ili mi se samo učini.

"Stvarno nisi znala ,nisi namerno rekla moje ime ."-govori meni iako izgleda kao da govori sam sebi.

Koji čudak.

"Zašto bih uopšte to namerno uradila? "

"Pa,postoji hiljadu razloga kojih sam se ja setio. Uzmimo na primer onaj vezan za moj račun u banci. A i tamo odakle ja dolazim sam prilično poznat. "

Kladim se da nije poznat po svojoj skromnosti.

"Ja nikada pre nisam čula za Vas."-naglašavam.

"Da."-klima glavom a onda slaže ramenima "Ali ti ne znaš kako se zove ova kompanija, a radiš u njoj. "

Ma, kako to može znati?

U isto vreme pokušavam da se setim imena kompanije, shvatim da li to ima ikakve veze sa njim, i pobunim se. To otprilike izgleda kao osoba koja otvara i zatvara usta izgledajuci kao apsolutni idiot .

Tada, srećom, preko stola ka meni doklize novine i ja se naginjem ka njima i dalje glumeci ribu na suvom.

A onda razjapim usta zevajuci, bukvalno, u poznato lice koje mi se smeška ni manje ni više nego sa naslovne strane. Izgledam za promenu pristojno, i koristim priliku da zahvalim onome ko je pronašao ovu sliku što je fotošopirao.

"KARLINGTONOVA DEVOJKA- MISTERIJA KONAČNO REŠENA "-piše tamo

"Ovo je ludo."-govorim uzimajući novine i brzo listajući strane .-"Kunem se da nisam ja..."

"Jedna od tvojih koleginica je. Preko njenog profila na Fejsbuku su videli, prokletim njuškalima je posle toga bilo prosto kao pasulj. "

Larisa. Pa naravno. Rekla mi je to.

"'Posle meseci i meseci nagađanja. ..'"-čitam na glas "Ma kakve su ovo gluposti? Kakvi meseci zaboga? "

Pošto ne dobijam odgovor nastavljam da čitam dalje imajući osećaj da mi se obrve dižu u nebesa od čuđenja i uskoro će stići u Raj.

Posle meseci i meseci nagađanja koja bi to devojka mogla biti srećna izabranica ovog uspešnog atraktivnog muškarca istina konacno izlazi na videlo. I to odmah pošto Karlington prihvata mesto direktora ni manje ni više nego u istoj kompaniji u kojoj navedena radi . U pitanju je Džordžia Nikson (25) ,naizgled obična prosečna devojka, koja mora biti posebna kada je uspela ne samo da uhvati nego i zadrži ovog neuhvatljivog muškarca duže od nekoliko dana. Naime njihova veza, Karlington licno potvrđuje, traje više od pola godine.

"Kako molim? "-govorim zapanjeno.

Sve što sam iz ovoga zaključila je da je ovo definitivno pisala neka žena. To i da lik zaista nije odavde, što znači da verovatno ne laže.

Ono što mi nije jasno su pomenuta nagađanja. I veza od šest meseci. Zar lik zaista ima devojku ali je iz nekog razloga krije pa su mene povezali sa time zbog moje proklete gluposti? Ali zašto bi uopšte skrivao svoju vezu, ili još gore devojku?

Dok razmišljam o tome, ovlaš prelazeći pogledom preko daljeg teksta dok mi ponovno pominjanje Karlingtona ne privuče pažnju.

Iako su svi već pomislili da je ova, po Karlingtonovim rečima, 'savršena devojka' izmišljena u prethodnih nekoliko dana je dokazano suprotno. Karlington nam je potvrdio da je Džordžia jedini razlog zbog kojeg je prihvatio mesto direktora u KingStat- u kako bi joj bio bliže, takođe izjavljuje da je njihova veza ozbiljna i da ne može da veruje sopstvenoj sreći.
Do njegove lepše polovine nismo mogli doći, za sada.

Ima tu još gomila gluposti, ali već sam se dosta nagledala istih pa bacam novine nazad na sto i iz sve snage se potrudim da se ne sklupcam i zaplačem.

"Ponavljam, ja nemam ništa sa ovim. Ovo je jedna ogromna,neviđena,  količina. .."-zastajem razmatrajuci da li da izgovorim ili ne reč koja mi se već kotrlja preko jezika.

"Laži? "-pomaže mi.

Htela sam reci 'govana' ,ali da,mislimo na isto.

Sada sam već iznova panicim i najbolja ideja koju imam je da pozovem Doru da me ubije.

"Gledajte ovako, nacicu te novine, novinara kako god i sve ću. ..reci. ..kazacu da sam sve ja slagala. ..ili izmislila ili kako god. "-to je moj odlučni govor. A verujte, ima sreće da dobije i toliko jer mi treba neverovatna kolicina snage volje da to izgovorim i pritom to zaista mislim.

"Zar vi nemate nekog menadžera, agenta, advokata ?Treba da tužite te novine za ....za...."-samoj sebi zvucim histericno, verovatno zato što i jesam histericna "...Za uvredu casti i ....i klevetu! "

Kako je ovo otišlo ovoliko daleko u roku od nekoliko dana?!

"Podrazumeva se da imam."-govori lik potpuno ravnodušno i mirno, na neki uvrnuti način to uspeva da umiri i mene,pa bar dok ne dodaje: -" Namerno ga nisam pozvao. "-

"Namerno? "-ponavljam sad zbunjena u potpunosti.

"Naravno. Odgovara mi ova situacija. "-govori a ja se mrštim u pokušaju da razumem, što on primeti te diže ruku pokazujući ka meni i nastavlja : -"Ne ti, da se razumemo.  Situacija.  Iako jeste pomalo čudna. "

Puštam vilicu da mi padne na pod zureci u ,sada sam 100% sigurna, psihickog bolesnika preko puta mene.

Mora da me zajebavas.

*

A/n:  Morala sam prepoloviti deo jer je prevelik a moj telefon/ watt odbija da sarađuje sa mnom sa 1200+ plus reči i ne dozvoljava mi da nastavim da pišem non stop mi crash- ujuci.  Izvinjavam se zbog toga, odmah počinjem pisati sledeći deo koji ću objaviti večeras ili sutra uveče.

Hvala svima koji čitaju ❤😘