Zovite me Pinokia

13.

A/n - ovo je za jednu veoma veoma veoma zlu osobu.  Crvena86, zadovoljna? 

*

Nemam pojma gde sam krenula, da budemo iskreni mislim da ću dobiti panični napad.

Opet.

Gde je Dora kad mi treba?

Razmišljam o tome da je nazovem,kada pozivam lift i čekam da se smiluje i stigne gore , ali shvatam da mi to trenutno nije ni od kakve koristi.

Lift se ispred mene otvara i ja požurim da uđem u njega, samo da bi me neko sekund kasnije izvukao napolje.

Taj neko je Larisa, i izgleda kao da će nekog da ubije.

"Gde si krenula? Napolje je milijardu novinara. Idi kod direktora. "-povlači me u tom pravcu ali ja izvlačim ruku iz njene i vraćam se nazad do lifta kako bih ga opet pozvala gore.

Nema šanse da idem kod njega.

" Provući ću se na zadnji izlaz i sakriti kod Bena. "-kažem joj kad se okreće ka meni gledajući me upitno .

" Ma i tamo su. Ili pričaj sa njima ili idi kod Dimitria. Nemaš predstavu kakva su mi pitanja postavili o tebi. "-sad se vraća nazad do mene.

" Niti me zanima. A ne nameravam da... "

" Džordžija? "-govori neko drugi, prekidajući me,po svemu sudeći iz lifta.

" To je DŽORDŽIA, bez 'J'!  "-kažem iznervirano dok se okrećem ka unutrašnjosti lifta gde zateknem dodatno sočivo fotoaparata kako zuri u mene negde tačno u visini mojih očiju. Kada se ono spušta nađem se licem u vrat, nadam se,  sasvim sigurno nepoznate osobe ali to me trenutno ne zanima.  " Da li je to Nikon D5?! "

Lara tada, po svemu sudeći, shvata da je još neko sa nama pa zaviruje u lift da vidi ko dok osoba još više spušta fotoaparat u koji sam ja do tada hipnotisano zurila pa moram dignuti pogled na njeno lice.

Lice koje je preslatko, moram reći. Ovaj prerasli plavokosi dečak zuri u mene izgledajući prilično blentavo pri tome. Izgleda kao da će nešto da kaže ali onda se Lara postavlja ispred mene i gura me unazad.

"Šta misliš da radiš,mali ! ?"-govori ona ispravljajuci se, tako da mu dođe manje-više do sise .

Ako je taj mali ja sam princeza jednoroga.

"Samo sam..."-progovara 'Mali' nesigurno.

"Nemoj ti meni 'samo sam', gospodine. Kako vas nije sramota!? Kakva sam sve pitanja cula o Džo od vas, lešinara, gadite mi se! "-izgleda kao da ce da zapeni "Hteo si da iskamčiš neku ekskluzivu, a?-

Sad grabi lika za ruku, pošto se gotovo baca u lift. Poslednje što čujem i vidim pre nego što se vrata lifta zatvaraju je :

"Daću ja tebi ekskluzivu. "-ova izgleda kao Ðavo licno, a jadni novinar, fotograf ili šta god da je izgleda blago istraumirano.

Sekund ili dve gledam u zatvorena vrata lifta pa se zakikocem kao idiot sa zakašnjenjem jer je to bilo prilično smešno a onda prestajem da se kikocem kao idiot jer su upravo otišli mojim prevozom do dole.

Okrećem se i krećem ka stepeništu, koje nijedna normalna osoba pri zdravoj pameti nikada ne bi trebalo koristiti,  i spuštam se do sprata ispod te malo procunjam po njemu .

Pet minuta kasnije sam u liftu navlaceći kapu koju sam pozajmila od nekog i nadam se da cu mu je vratiti. Onda okomotavam nadrealno dugačak šareni šal čak i za žirafu preko usta , pa proveravam da mi se naočare nisu pomerile pri tome.