Zovite me Pinokia

17.

Reks, dušo, izvini ali nisam sad raspoložena za igru.

"Izvoli, dečko i uživaj"-govorim mu spuštajuci činiju ispred njega ali on je ni ne pogleda već mjaukne glasno.

Nisam sigurna da li sam uopšte spavala sinoć, prevrtala sam se po krevetu razmišljajuci , najviše,  o laganju. Neka zla slutnja se uvukla u mene , kao da predosećam da ce nešto loše da se desi i da je to nešto sve bliže.

A i osećala sam se grozno zbog svog ponašanja prema Liani i onoj
jadnoj devojci u hotelu. Iako to nisam bila ja već tamo neka 'Roberta'.

Ciknem od straha kad fiksni zazvoni. Reks ,koji mi se neprimetno uvukao u krilo, frkće i pobegne ko zna gde, a ja grabim slušalicu panično.

"Halo!?"-cijučem piskavo.

"Šta si sad uradila? "-pita Isi sa druge strane veze.

"Ništa. "-kažem brzo -"Nisam se baš naspavala,to je sve. Šta radiš? "

"Proveravam tebe. "

"Ne treba da me proveravaš. -mrmljam nadureno ali me njen tihi smeh prekida pre nego što nastavim.

A planirala sam da joj održim čitav govor o tome kako brinem sama o sebi od svoje pete godine. Što se ,svi vide ,očigledno super završilo.

"Zapravo, zvala sam te da te pitam da li ti imaš nešto sa izvesnom osobom , pomalo smotanom , ali u odlicnoj fizickoj formi, koja odjednom ponovo hoće da je treniram. "-

"Oh, Teo! Potpuno sam zaboravila za to"-lupam se po čelu. " Zapravo te je i zvao?"-

"Da, jeste. I trebala sam da znam da ti imaš neke veze sa tim."-mrmlja.

"Nemam veze sa tim, Isidora, samo smo pričali, znaš? I ja sam pomenula, možda , malo nešto o tome. ..U svakom slučaju,htela sam da ti javim ali sam potpuno zaboravila, takođe mislila sam da te neće zvati sve dok mu se ne popnem na glavu. "-

To je dobar znak. Sam ju je nazvao.

"Da, da"-zvuči kao da me baš ne sluša "Sad imam trening sa onim plavušanom Nikom, pa te možda zovem kasnije "-

Nekoliko puta mi je pomenula tog lika prilično  sam sigurna. Ali nije me briga trenutno za njega.

"Dora? Nisi se valjda naljutila na mene? "-

"Moram preko, već kasnim. "

Oh, dodavola. Stvarno guram nos gde mu nije mesto.

Sledećih pola sata se motam po kući pokušavajući da nadem Reksa,I nepotrebno premeštam stvari u isto vreme.

Dora se naljutila na mene, to ne samo da je novo , vec i zabrinjavajuće. Jer se izgleda ozbiljno naljutila , a to čak ni nema veze sa mojim laganjem.

Počinjem da se tresem, a nekoliko trenutaka mi treba da shvatim da mi se Reks popeo u krilo i prede glasno.

"Ti ćeš uvek ostati sa mnom, zar ne Reksi? "-pomilujem ga uzimajući knjigu sa stola.

Ne pročitam ni reč jer mi telefon, ovaj put mobilni, zazvoni iz džepa ispod mačeta.

Ovaj odskače iz mog krila, a onda ponovo skače napadajući moj džep i ruku jer sam krenula da izvlačim telefon.

"Reks, prestani! "- naređujem jer mi je ruka već sva izgrebana. "Halo!"

"Gospođice Roberta, Liana je..."-

Ispravljam se a stomak mi se okrene.

Umro je.

"Reci. "-kažem pokušavajuci da zvučim mirno.