Zovite me Pinokia

12.

"Mogu li ti postaviti jedno glupo pitanje?"-govorim spuštajući tri ogromne šolje kafe na sto.

Čovek nikad ne bi poverovao kada bi mu rekla koliko slatku kafu Karlington pije.

"Upravo jesi. "- kaže Karlington ni ne dižući pogled sa ekrana svog telefona. -" Doduše, radiš to bolje od ikoga koga ja znam. "

To me pokoleba u nameri početka ispaljivanja liste pitanja koju već neko vreme pravim. Prošlo je nedelju dana od onog sastanka a on me izgleda i dalje muči zbog njega.

"Hajde, postavi glupo pitanje. "-i dalje me nije ni pogledao.

Mislim, opšta kultura. Gde je ovaj rođen, u močvari?

"Mogu li u direktorski toalet? "-pitam pošto opet razmislim i bataljujem pitanja.

"Da li si ti direktor?"-odgovara pitanjem, što mi daje odličan izgovor da pobegnem odavde pre vremena.

Lik je gad pa je gad, navikla sam na to. Recimo.

Što ne znači da i dalje ne želim da mu porazbijam zube.

" Onda odoh u normalni, ne-direktorski toalet jer nisam direktor. "-kažem nadrndano iako se u sebi smejem jer ne moram provesti vreme ovde.

Okrećem se na peti, misleći na to kako ću provesti neko kvalitetno vreme sama sa sobom skrivena iza fotokopir mašine, a čak još ni nema četiri sata, koja sam danas srećnica.

"Taman mi donesi da jedem. "-dobacuje kad napravim jedan jedini korak ka vratima.

" Da li ti jedeš govna? "-govorim kroz zube pa nastavljam pre nego što upadnem u gore pomenuta-" Ne odgovaraj na to. Dva ogromna sendviča stižu. "

"I ne zaboravi... "-

" Da ti se ne obraćam? Nema problema. "-prekidam ga otvarajuci vrata.

" Nisam ... "-mislim da je sad podigao pogled ali se ne trudim da to proverim, kao ni da ga slušam.

Zatvaram vrata za sobom, pazeći da ih ne razvalim jer baš to želim da uradim pa se veselo nasmejem Kloi koja upravo i sama krece na pauzu.

Ona promrmlja nekakav pozdrav u mom pravcu pa brzo odjuri što dalje ispred mene hodnikom zbog čega ne mogu a da joj ne zavidim jer je na ogromnim štiklama,  koje ja doduše u životu ne bih mogla obuti a da ne slomim vrat.

Kloi me izbegava, zašto to radi nikad mi neće biti jasno jer sam ja super ljubazna prema njoj.

Telefon mi zvoni dok zastajem čekajući lift, pa se pomeram od njega znajući da me Dora zove kako bih mogla da se javim.

"Isi. Baš sam mislila na tebe!"-kažem čim se javljam.

"Sve ti verujem. Šta radiš? "-zvuči pomalo prigušeno, ili mi se čini?

"Idem po sendviče za mog momka. Šta ti radiš? "

"Nik mi je otkazao trening pa sam naletela na Kola i. .. "-zastaje na tren -"Ma znaš, nije ti on baš bistar momak, definitivno nemam sa njim ništa da pričam. "

"Sve znam. "-kažem pa dodajem-" Osim ko su Nik i Kol. Ali i to me zanima jednako koliko i to šta si radila sa Kolom kad nisi pričala sa njim. "

"Ti si najgora najbolja prijateljica ikad. "-komentariše pre nego što počne da mi objašnjava ko je Nik.

Slušala sam do onog dela kad je rekla da je plavokos.

" Baš divno. Nego, reci mi... "-zastajem pošto Teo zastaje pored mene, stvarajući se nekom magijom u blizini.