Zovite me Pinokia

4.

Možete me zvati 'Pinokia' .

Ili 'Pala' ,možete i tako.

Dora koristi oba imena ,toliko da sam prilično sigurna da više ne zna koje mi je pravo, kršteno, ime.

'PaLa' je , po Dori koja mi je namenila taj nadimak mnogo pre nego što smo postale bliske ,skraćeno od 'teška Patološka Lažovčina '. Zvuči li to logično.
Ni meni.

Ako uzmemo to u obzir, a da moj život ima poglavlja ovo bi se verovatno zvalo "PaLa je pala. ".

A ono počinje kašnjenjem.

*

Već je sedam i petnaest kada kao bez glave uletim u zgradu i gotovo trcim ka liftu na drugo kraju predvorja.

Moram da usporim a onda i zastanem kako se ne bih sudarila sa Dejnom, recepcionerkom, jer mi preporučuje put ne dozvoljavajući mi da je zaobiđem.

Nasmeje mi se široko a onda me na moje potpuno iznenađenje grlo te izljubi vazduh oko mog lica i sve to a da ja ne stignem ni da trepnem.

"Samo sam mislila da ti se javim, draga  ."-govori mi pa me polu pomiluje polu potapše po ramenu i zaobilazi me kako bi se vratila na svoje radno mesto.

Okrećem se za njom jer je to jedan veoma čudan događaj iz više razloga. Jedan od razloga je taj što Dejna, kojoj čak ni prezime ne znam, i ja nikad nismo jednu jedinu reč razmenile.

"Hej, Džo"-dovikuje mi lik sa ulaznih vrata ,kojeg nikad pre u životu nisam videla,sad zureci ka meni.

"Ćao. ..Čoveče. "-odgovaram mu , ne želeci da ispadnem nekulturna jer ko zna ,možda se i nekako poznajemo.

"Kako si danas? "-pita me kad zajedno krenemo ka liftu.

"Pa ,znaš, radno. "-moram ga znati, zar ne?

"Ja sam na petom. "-obaveštava me a ja nesigurno cutim dok ne stignemo do tog sprata "Pa ,vidimo se."

"Da,važi. "-kažem misleći kako sasvim sigurno ne poznajem tu osobu.

Stižem ja lepo na svoj sprat i krenem ka svojoj kancelariju a usput shvatam da sam danas glavna senzacija jer me apsolutno svi gledaju i pričaju o meni. Čujem odlomke razgovora u kojem se pominju moje previše  zakopčane košulje, to kako ne izgledam kao neko ko bi mogao nešto, u kojima sam inače u redu ili sam zbog nečega prava srećnica .

Da stvari budu još veselije Nina me dočeka ispred naše kancelarije, samo da bi me uvukla u istu i zalupila vrata za sobom.

"Šta se to dešava napolje? "-pitam pokazujući iza sebe obraćujući se Larisi koja cupka u mestu na sred kancelarije "Da li sam dobila na lotou a da nisam obaveštena? "

"Zašto nam nisi rekla ?!"-ona me ignoriše cupkajuci još brže.

"Ovaj..."-govorim nesigurno.

Zašto nisam rekla da sam dobila na lotou ili zašto nisam rekla gde je toalet koji je njoj sasvim sigurno potreban?

"Opasna si ti mala."-dobacuje mi Nina namigujuci mi a ja se mrštim.

"O čemu vas dve pricate? Sasvim sigurno nisam dobila na-"-prekida me zvono telefona na mom stolu.

Sve tri se okrećemo ka njemu, ja zapravo čekam da svakog trena skoči sa stola i vikne ' Iznenađenje! Nekome treba kafa  ',jer taj telefon zvoni jedino u hitnim situacijama nedostatka kofeina u kafiteriji, što se nikad nije desilo ovoliko rano do sada.

Nekoliko kratkih trenutaka, dok zvono odjekne tihom prostorijom još jednom, nas tri zbunjeno ćutimo.

A onda njih dve počinju da ciče, skiče i urlaju poput mutanta svinje i kokoške na drogama.

"Javi se! "-jedna od njih uspeva da sklopi rečenicu sok me guraju ka mom stolu.

"Onda zacepite, za ime Boga. "

Poslušaju me, Lara sada skače u mestu zbog cega sam sigurna da ce uskoro morati da promeni pantalone a Nina pokriva rukom usta.

Procišcavam grlo, nisam sigurna zbog Čega tačno pre nego što dižem slušalicu.

"Džordžia Nikson ,kancelarija pomoćnika, izvolite? "-recitujem dok se mrštim u pravcu svojih koleginica koje sam upravo uhvatila kako neprimetno pokušavaju da mi je približe kako bi cule razgovor.

"Tebe tražim Džordžia "-do mene dopre poznati baršunasti glas zbog kojeg se refleksno nasmejem.

"Lju- "-reč mi zastaje ,zapne, negde na putu do mojih usana ,moram da se naslonim na sto kako ne bih pala jer mi kolena zaklecaju i sve to zbog toga što mi dve poznate činjenice uteraju strah u kosti.

Prvo: Isidora ima aplikaciju na svom mobilnom. A ona nikad ,apsolutno nikad ne bi zvala fiksni broj sa njega.

Drugo: Isidora čak ni ne zna broj ovog telefona.

Da li je ovo neka njena bolesna šala?

"Možeš li na kratno da dodeš do moje kancelarije? "-čujem, i to jedva jer u ušima počinje da mi veoma glasno zuji.

Ovo mora biti neka šala. Mora.

"Ovaj....Gde? "

Taj glas smo skinule sa interneta zaboga!

"Verujem da ceš se snaći. "-govori glas u isto vreme kad moj mobilni  telefon počinje da zvoni poznatom melodijom iz moje torbe. Dora me zove.

Gutam knedlu, a jedan tren sam sigurna da sam izgubila svet jer mi je sve pred ocima bilo potpuno crno.Ovo nije šala.

"Obavesticu Kloi da te odmah pusti. Požuri, u redu? "

Odatle mi je poznato ime! O Bože.

"Odmah. "-čujem sopstveni glas kako odgovara iako nisam svesna da sam mu ja rekla da to uradi.

Veza se prekida a ja odmah pažljivo spuštam slušalicu na mesto.

"Tako sam ljubomorna. "-mumla Larisa.

"Zašto nam nisi rekla da je to on! ?"-viče Nikolina.

Povraticu. Onesvesticu se. Umreću .

"Moram da idem. "-kažem dok zaobilazim sto, krećući nesigurno ka vratima.

"Naravno. Ali Moraceš sve da nam objasniš kada se vratiš znaš to?"

"Pogotovo onaj deo sa više od pola godine umesto ,koliko, dva meseca."-

Tada nekako povezujem sve kockice, osećaj je kao da uskocite u potpuno ledenu vodu.

"Šta si uradila , Larisa ?"-pitam je uzdisuci.

"Pa,možda sam slučajno tagovala nekog u jednoj objavi na fejsu, ako na to misliš, u svoju odbranu nisi rekla ništa o tome kako je to tajna. A i nisam imala pojma ko je on...i ...."-brblja kao savijena ja samo odmahnem glavom i bacam na nju moju torbu pa se okrecem i izlazim iz kancelarije.

Gospode. Bože. Molim te. Pomozi mi.

Vucem se koliko god dugo mogu, naravno da sad znam gde treba da idem, potpuno sam svesna pogleda koji me prate dok ne prestajem da se molim i zaklinjem u sebi nudeći Bogu sve što imam da ponudim.

Slika isfotokopiranih obaveštenja mi lebdi pred očima, ovaj put nemam problema sa time da ih rekonstruišem. Najjasnije vidim onaj deo u dnu, odmah ispod nerazumljivog ali urednog potpisa.

'Dimitri Donovan Karlington'

Gde je onaj priručnik kad ti treba?

*