Zovite me Pinokia

23

Ko sam ja, ili 'ja sam ko'?

Ko je 'ona'?

Nasmejem se praveći se da sam samo nameštala naočare.

"Ja sam sestra. A ko si ti? Lepa je, Dimi, prava cura konačno? "-govorim rastežuci kao da me se to niti tiče niti me zanima.

Dimitrie proviruje kroz vrata ali ne odgovora već izgleda kao da me nije očekivao.

Verovatno i nije .

Štagod.

"Hvala, dušice, i ti si...pa...mlada. ..imaš lepe naočare. ..Ovaj. ..Ništa, ja sam krenula. .."-devojka sad izgleda kao da se izgubila.

Okreće se ka Dimitriu , pa ga ljubi u obraz.

"Zbogom ,dragi. Srećno. "-govori pa pogleda mene,uzduž i popreko "Ćao. ..sestro. "

Dimitri joj se nasmeje, onako kako on to zna, a ja joj samo mahnem.

Posmatram je dok se odaljava, sve dok ne ude u lift.

Da li je to od poremećaja hormona ili necega drugog osećam se pomalo ljubomornom na nju. Izgleda brutalno.

Ali to nije sve, ogromna teška kamenčina mi se smestila na želudac i stiska li ga stiska. Bez razloga.

Okrećem se ka Dimitriu, koji sad stoji u okviru vrata i gleda me 'šta hoceš? ' pogledom.

Pružam mu kesu procišcavajući grlo.

"Donela sam ti ovo. Nisam mislila da smetam, zabrinula sam se da ti opet nije loše.  "-govorim kruto

"Kao što vidiš, dobro sam. "-odgovori mirno.

Klimam glavom, a onda gurkam kesu ponovo ka njemu jer je nije ni pogledao.

"Prelepa je."-kažem mahnuvši glavom ka liftu budući da i dalje ignoriše prokletu kesu.

"Da si samo videla Vendi. .."-mrmlja dok se naslanja na okvir vrata i gleda me pomalo zabavljeno.

"Ako je to ona crvenokosa od malopre, jesam. Srele smo se u liftu. Ipak je ova lepša, bar meni. "-slažem ramenima osećajući se kao apsolutna budala dok stojim tamo sa kesom u vis raspravljajuci sa mojim navodnim dečkom o njegovim ocigledno ljubavnicama.

Procišcavam grlo.A onda se nasmejem.

"To bi bilo nezgodno da nemam naočare, a?Ili da su ih neki novinari videli. Fjuuu"-pravim se da brišem znoj sa čela.

I obliva me hladan znoj. Cela moja utroba drhti od skoro parališuceg straha.

Ali zašto pokrećem temu ,ne znam. Kao i malopre za Vendi ili kako se već zove. Želim da ga udarim,to znam,ali uvek otkad znam za sebe izbegavam rasprave,pogotovo ako su oko nekih laži ili zbog kojih bi laži bile otkrivene.

"Ne vidim kako bi druga opcija bila nezgodna. "-komentariše on opušteno.

"Oh, pa za tebe ne bi. Pretpostavljam. Od muškaraca se i očekuje da imaju nešto sa strane, zar ne? Jednostavno bi njih u novinama proglasio ljubavnicama, verovatno protiv kojih devojka nema ništa jer je jelte glupa ko noc, i nikom ništa. "-nasmejem se ponovo vedro misleći kako ,dođavola,treba samo da prokleto zatvorim usta.

"Nisu praćene ,niti su glupe da to dozvole.A ja ne dozvoljavam sebi da budem u društvu idiota. Pa, bar do sad nisam. "

Ovo me povredi više nego što sam očekivala da će.

"Vrlo rado cu te osloboditi mog gnusnog idiotskog prisustva u tom slucaju. "-ceprkam po torbi jednom rukom trudeći se da ne razbijem nešto ili slomim zube koliko ih stiskam.