Zovite me Pinokia

3.

Slučajnosti  se samo nižu jedna za drugom u tih mesec dana. Slučajnosti kojima ne pridajem značaja koliko bih trebala, staviše pridajem im tačno  nimalo značaja- još jedna moja greška ,a zbog kojih sam trebala shvatiti mnogo ranije da  se stvari kreću nizbrdo.

Ili uzbrdo, zavisi kako se gleda, da bi tog ponedeljka dosegle vrhunac, i ekplodirale u milijardu delova koji su se obrušili na mene svom snagom ,onim prokletim pozivom. 

Tada su se tek ,oh kako prikladno za moj gromoglasni i nepovratni pad, sve kockice sklopile.

Dva važna , naizgled nepovezana događaja mi se odvijaju pred nosom ali ne reagujem na njih. Dva događaja koja su mi trebala biti jasan predznak da pokupim Reksa, promenim ime u Lupita i preselim se na Jupiter.

Prvi događaj, i znak, je objava odbora, ona za koju sam ja već znala ,da kompaniju preuzimaju. Da nam dolazi novi direktor- čije ime ,rekoh već 'kako  prikladno', nije spominjano nigde. Obavestili su nas i da ne panicimo, da 'će sve biti u redu' . Što je sve osim mene umirilo.

Dalje: drugi događaj/ znak:  Larisa. Dala mi ga je na tacni u petak kasno uveče kada mi je poslala poruku "Kako se ono beše Dimitrie preziva? ". Ja sam joj, budući da sam taman zakunjala ispred televizora, odmah odgovorila a da se ,pametna, uopšte nisam zapitala zašto traži tu informaciju.

Ne,ona nije znala, ali ona je kriva za još skandiozniji razvoj situacije ,biće vam uskoro jasno kako. A kako ja nemam profil na Fejsbuku ne saznam za to uopšte pre Poziva.

Kao što vidite, cela Vasiona se urotila protiv mene.
Ali to nije sve.

U nedelju pre tog sudbonosnog ponedeljka, donosim još jednu pogrešnu odluku.

Zapravo sam primorana da je donesem. Isidora me je primorala da obećam ,da budem precizna.

Ono što svi trebaju da znaju o Isidori je da je nasilnica. Ozbiljna sam, sva je mala i slatka i izgleda tako nevino i bezopasno a ustvari je gora od Sotone .

Ona je onaj tip osobe koja grubostima pokazuje naklonost.

Koliko mene voli, a znam da me voli pored svega što je uradila i istrpela za i zbog mene, pravo je čudo što sam i dalje živa.

Isto kao što ima napade nasilništva, tako u sledećem trenutku podetinji. Tako kod nje nikad nacisto niste jer ne znate da li će u sledećem trenutku da vas slomi ili se počne bacati po podu i urla "Hoću trilere ".

Upoznala sam Isidoru mog prvog dana srednje škole, one koju sam napustila za manje od jedne školske godine. Dora je tada bila maturant iako to niko nikad ne bi pomislio zbog njenog izgleda. Isto kao što niko ne bi ni pomislio da može da ti slomi sve kosti ma koliko veći bio od nje.

Naime, nisam je lično upoznala tada, tada sam je prvi put videla i od tog dana joj se divim.

Taj dan mi je do poslednjeg detalja urezan u pamćenje zbog više razloga, jedan od njih je upravo Isi.  Bila je u odboru za doček, njena tada duga plava kosa bila je vezana u punđu gumicom sa zelenom pufnom, ranac joj je bio iste nijanse zelene sa nalepnicom karmina ,nosila je jaknu bronzane boje,lepršavu majicu ispod nje i  gotovo potpuno iscepane farmerke.

Stojala je pored jednog stidljivog visokog prvaka, prijateljski razgovarajuci sa njim kada je neki drugi prvak, nabildovani lik masne kose, probio svoj put kroz ostatak grupe laktovima do njih .

Počeo je da ih zadirkuje, pogrešno misleći da je Dora pod jedan :  prvakinja ;pod dva :bezopasna.

Slomila mu je nos, toliko ga snažno udarivši da se onesvestio. Najbolji deo je što je lik kažnjen i više nikad nikog nije zadirkivao ni zbog Čega.